Izvor: VOA, 13.Avg.2017, 17:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Promene načina govora - rani znak demencije?
Procenjuje se da je oko 47 miliona ljudi na svetu pogođeno demencijom, gubljenjem memorije ili drugih misaonih sposobnosti ozbiljnih dovoljno da remete dnevni život. Najčešća vrsta tog stanja je Alchajmerova bolest. Medjutim, naučnici su sada pokazali da način na koji govorite može da nagovesti da li ste pod rizikom od razvoja demencije. Najnovija studija pokazala je da pauze i dodatne reči mogu da budu znak ranog umerenog slabljenja kognitivnihe funkcija i to može da pomogne lekarima da uspostave dijagnozu Alchajmera mnogo brže. Alan Svit, star 72 godine, učestvovao je u istraživanju demencije na univerzitetu države Viskonsin. Lekari su ga zamolili da opiše jednu ilustraciju. Njegove reči mogu da pomognu istraživačima da saznaju više o pojavi demencije. “Ne mogu da kažem da uživam u tomer, zato što bih lagao, ali shvatam da su to naučni testovi.” Tokom sesija u razmaku od dve godine, istraživači su zamolili starije osobe kao što je Svit da opišu istu sliku. Oni su ustanovili da bi veće pauze u govoru, dodatne reči i druge verbalne promene mogle da budu znak ranog gubitka kognitivnih funkcija. To ne znači da će te osobe razviti Alchajmerovu bolest ali mnoge hoće, 15 do 20 odsto svake godine. “To je svakako važno jer je to prvi korak - da li možemo da uočimo promene u govoru u ranoj fazi”, kaže Kim Mjuler sa Univerziteta Viskonsina. Postojeći lekovi ne mogu da uspore ili preokrenu tok demencije. Ali neki lekovi i tretmani mogu da pomognu u poboljšanju simptoma, posebno u ranoj fazi. Zato bi taj jednostavan i jeftin test za mentalno opadanje mogao da dovede do promene. “Svi koristimo različite tehnike govora, kao što su poštapalice, svi ih koristimo povremeno. Ali u ovom slučaju možemo da uočimo nešto mnogo ozbiljnije od uobičajenog”, objašnjava Kim Mjuler. To uključuje Ronalda Regana, bivšeg američkog predsednika. Na konferencijama za novinare u kasnoj fazi svog mandata, on je koristio mnogo više nespecifičnih imenica i poštapalica. Njemu je 1994. godine ustanovljena dijagnoza Alchajmerove bolesti. Alan Svit bio je svedok kada su njegov otac i majka patili od različih vrsta demencije pre nego što su umrli. “Moj cilj je jednostavno da se izleči Alchajmerova bolest. Što više mogu da učinim, gde mogu da učinim i kada, u ciilju unapredjenja istraživanja Alchajmera.” Svit i drugi učesnici u studiji ne dobijaju pojedinačne rezultate, ali dobijaju satisfakciju saznanjem da mogu da pomognu u poboljšanju borbe protiv Alchajmerove bolesti.
.jpg)
