Izvor: Blic, 28.Jul.2009, 05:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Promene na grudima znak za posetu lekaru
Prof. dr Zoran Rakočević, načelnik Službe radiološke dijagnostike Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije i predsednik Republičke radne grupe za rano otkrivanje i skrining raka dojke, kaže za „Blic" da se svakoga dan na ovom institutu obave mamografski pregledi kod 80 do 100 žena.
Iako se još ne zna neposredni uzročnik nastanka karcinoma dojke, a treba imati na umu da ih ima više vrsta, pouzdano se može tvrditi da postoje stanja, odnosno uslovi koji, ako su >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ostvareni, pospešuju nastanak raka dojki.
Kod koga se javlja
Tako, na primer, karcinoma dojke je češći kod starijih osoba posebno posle 50. godine života, mada postoje podaci i o obolevanju devojaka starosti 16-17 godina, ali je to ipak retkost. Karcinom dojki se češće javlja kod osoba koje su prvu trudnoću imale posle 30. godine života ili nisu rađale, kao i kod osoba čiji je prvi (majka, sestra) ili drugi (baka, tetka) srodnik bolovao od tumora dojki. Tako je preporuka da se ovakve predispozicije svedu na najmanju moguću meru, a osobe kod kojih postoji nasledno opterećenje, posle 25. godine redovno podvrgavaju pregledima koje će propisati i definisati lekar specijalista.
Samopregledi
Svaka žena posle 20. godine treba da vrši samopreglede dojki, odnosno prema određenom redosledu i na određen način pipajući pojedine segmente dojki, o čemu se veoma lako edukuje preko popularnih brošura ili od strane svog izabranog lekara. Ovakve preglede treba obavljati desetog dana menstrualnog ciklusa, a značajno je da se mesečno obavljaju u isti dan, i ukoliko žena zapazi čvorić, neravninu, promenjenu boju ili izgled kože na nekom delu dojke, izmenjen izgled bradavice, sekreciju iz nje, asimetriju dojki koja nije postojala i slično treba da se obrati lekaru. Najčešće uočene promene ne znače ozbiljniju bolest jer metabolizam dojki je vrlo dinamičan, vezan je za menstrualni ciklus, period dojenja, period menopauze. Prve promene na dojkama javljaju se sa pubertetom, odnosno sa razvojem i rastom tkiva dojki. Pri kraju trudnoće i u periodima dojenja u mlečnim žlezdama se proizvodi mleko koje se kanalićima sprovodi do otvora na bradavicama, pa su zbog takve aktivnosti tokom dojenja dojke uvećane. Ipak, ako tokom samopregleda žena utvrdi bilo koji od navedenih znakova koji opet ukazuju na početne promene pa njihovo registrovanje i stručni pregled svakako doprinosi ranom otkrivanju raka dojke.
A poznato je, a kada je rak dojke u pitanju onda je to posebno važno, da rano otkriveni maligni proces, odnosno proces otkriven na vreme, dok je tumorska masa u dojci oko 10 milimetara (in situ, nije došao do lokalne mreže krvnih sudova) znači i mogućnost potpunog izlečenja.
Pregledi kod lekara
Ako žena ne uoči takve promene, onda najmanje jedanput godišnje treba kod svoga odabranog lekara ili ginekologa da obavi i ovaj pregled. Posle tridesete godine starosti može se obavljati ultrazvučni pregled dojki jedanput godišnje, a nakon 45. godine života mamografski pregled svake druge godine.
Mamografski pregled (velike kampanje za popularizaciju su u toku) predstavljaju radiološku procedure tokom čijeg izvođenja se dojke radiografišu u dve projekcije. Doze zračenja koje se tom prilikom emituju približno predstavljaju dozu zračenja koju primi osoba kada je izložena prirodnim izvorima zračenja, dakle krećući se uobičajeno svojim životnim prostorima u period od 1,5 godina. To je doza zračenja približna dozi zračenja koja se dobije tokom interkontinentalnog leta koji traje nekoliko časova. Dakle, zračenje postoji, ono nije u takvoj dozi da ugrožava zdravstveno stanje, a predstavlja proceduru koja se do sada pokazala kao izuzetno efikasna i pouzdana za rano otkrivanje raka dojki.
