Izvor: Politika, 04.Dec.2014, 09:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Promene i primene Zakona o kulturi
Neke odredbe postojećeg zakona nisu bile poštovane, neke su nedosledno primenjivane. Predlagači nove verzije ih – brišu
U avgustu 2009. donet je, tzv. krovni zakon o kulturi, prvi posle 1994. godine. Dočekasmo novi zakon, ali ni posle šest godina od usvajanja ne dočekasmo njegovu potpunu primenu, a pripremaju se izmene.
Ministar Tasovac je najavljivao izmene postojećeg zakona kako bi se rešile neke nepreciznosti. Predočeni tekst to ne potvrđuje. Ne znam koliko >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << će pomoći javna rasprava. Predlozi će morati da prođu kroz filter radne grupe formirane posebnim rešenjem ministra. Svi su zaposleni u ministarstvu. Zar njima nije u opisu radnog mesta da učestvuju u pripremi zakona? Gde su stručnjaci iz kulture?
Neke odredbe postojećeg zakona nisu bile poštovane, neke su nedosledno primenjivane. Predlagači nove verzije ih – brišu.
Brišu se: posebna priznanja, tzv. nacionalne penzije, obaveza Republike o uplati doprinosa za istaknute umetnike, obaveza vlade o osnivanju regionalnih ustanova zaštite, prioritetno finansiranje ustanova od nacionalnog značaja, mogućnost samostalnih umetnika da obavljaju i drugu delatnost, mogućnost zapošljavanja po ugovoru.
Položaj umetnika treba da regulišu zakoni o socijalnoj zaštiti i Zakon o radu, na koje Ministarstvo kulture ne izreče nijednu primedbu. Finansiranje se prebacuje na lokalne samouprave ili se ukida.Regionalne ustanove zaštite, zavodi i arhivi, ostavljaju se lokalnim samoupravama. Te ustanove pokrivaju teritorije i više od 40 opština, njihove troškove snosiće i dalje gradovi u kojima su im sedišta. Osnivači su im dalje SSRN, međuopštinske zajednice, smederevskom zavodu beogradski itd. Direktore bira čas Republika, čas lokalna samouprava.
Doprinose za istaknute umetnike plaćaće, takođe, lokalne samouprave.
Zadržavaju se odredbe zakona o proglašenju ustanova od nacionalnog značaja, ukida se mogućnost njihovog prioritetnog finansiranja. Mogu da se zakite titulom!
Logika: skinite se sa grbače Ministarstva kulture odnosi se i na Nacionalni savet za kulturu. Nacionalne savete u obrazovanju i nauci Narodna skupština bira, utvrđuje visinu nadoknada, a nadležna ministarstva obezbeđuju uslove za rad i obavljaju administrativno-tehničke poslove. Za Nacionalni savet za kulturu Ministarstvo će i dalje utvrđivati ko i kako predlaže članove Saveta, sve obaveze za rad preuzima Narodna skupština. Smanjiće im i ingerencije, umesto da „učestvuju u izradi nacionalne strategije” moći će da „razmatraju i daju mišljenje”!
Pomeranje roka konkursa za projekte sa 1. oktobra na kraj godine zbog navodnog usklađivanja sa donošenjem budžeta je problematično. Dođe kraj godine, januarski praznici, počnu komisije da rade, potpisuju se ugovori, šalju zahtevi trezoru, pare malo kruže, „dobitnici” na konkursu mogu da počnu sa radom tek u aprilu ili maju.
Zakon nije zaobišla omiljena ministrova tema: digitalizacija. Briše se odredba o razvoju informacionih tehnologija i digitalizacije i ostaje samo: digitalizacija! Kako se to „digitalizuje” npr. nepokretno kulturno nasleđe (manastiri, arheološka nalazišta), a već postoji problem sa digitalizacijom pokretnog, npr. filmom. Iz postojećeg zakona je kao prvo načelo kulturnog razvoja zadržano „kulturno nasleđe”, ali u članu kojim se utvrđuju prioriteti kulturne delatnosti nasleđe „pada” na sedmo mesto, i to posle digitalizacije.
Kod izbora direktora ne piše šta se dešava kad upravni odbor donese odluku, a osnivač se sa tim ne složi. Koji je rok da to obelodani? Beskrajan! (Npr: izbor direktora Muzeja savremene umetnosti, Narodne biblioteke, Muzeja grada Beograda.)
Od kojih para se izdvaja 25 odsto diskreciono, mimo konkursa, zašto se uvodi obaveza formiranja umetničkih saveta, zašto se smanjuje broj članova upravnih odbora iz programske delatnosti, zašto se povećavaju nadležnosti centralnih ustanova zaštite, zašto se posle ukidanja nacionalnih penzija odredbe o dodeli nacionalnih nagrada ne razrade, kao npr. kod sportista?
Ukoliko se neke od pobrojanih stvari ne promene, malo će biti vajde od donošenja novog zakona. Najgore od svega biće ako se on, kao i prethodni, ne bude poštovao.
Kulturni radnik
Gorica Mojović
objavljeno: 04.12.2014.
