Izvor: Danas, 21.Jan.2016, 20:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Promena orijentacije
To stanje u kome nije bilo nikakvog izbora izuzetno je, živo se toga sećam, godilo Srbima koji - ma šta tvrdili - uopšte ne vole da imaju izbora i zato ga najčešće i nemaju.
Uz dužno poštovanje prema Marićevića jaruzi, čvrsto verujem - i niko me ne može uveriti u suprotno - da Srbima komunizam nije nametnut spolja, i da su se Srbi junački borili da nakon pobede komunizma ne bi imali izbora. Štaviše, komunizam i nije bio promena politike, još manje društvenog >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << uređenja, bila je to promena orijentacije u mitološkom vremenu; srpska omađijanost mitom o Obećanoj zemlji - Dušanovom carstvu - samo je iz prošlosti (privremeno) premeštena u budućnost, u takođe srednjovekovni mit o Zemlji dembeliji, koji je Srbe, ako se tako može reći, privukao mnogo snažnije od mita o Dušanovom carstvu zato što se - za razliku od socijalističke Srbije - u Dušanovom carstvu moralo teško raditi i to po strogim zakonima. Da, dobro se sećam, osim možda u početku i u krajnje retkim slučajevima, za vreme komunizma nije bilo nikakvog prisiljavanja Srba da se odreknu srpske tradicije - i svega što je srpsko - sami su se masovno, radosno i plebiscitarno odricali od srpstva i sami su - mimo tradicije i običaja - s pesmom odlazili na radne akcije gde su (besplatno) "gradili prugu, dok je pruga gradila njih" (kao što su, kad su još jednom okrenuli istorijski ćurak, slogan prekonoć promenili u "mi gradimo hram (Svetog Save), hram gradi nas" i sami su posle oslobođenja - nije ih na to nadahnuo Manifest komunističke partije - skrnavili crkve i jahali popove, što opet ne znači da, kada se ratna sreća preokrenula, popovi ne bi jahali komuniste, samo su, za nevolju, u međuvremenu uznapredovale tehnologije satelitskog nadzora, pa su se - slično kao što su srpski kraljevi zbog međunarodnog ugleda u jednom trenutku prestali da ubijaju - popovi uzdržali od jahanja komunista. Ali da nije bilo satelitskog nadzora - i da je sve ostalo po starom, patrijarhalnom - siguran sam da bi u Srbiji bilo i poprilično onih koji bi - nakon što su posle oslobođenja jahali popove - posle oslobođenja od oslobođenja počeli da jašu komuniste. Neki imaginarni ruski religiozni filozof, samo ako bi se udubio u materiju, nesumnjivo bi zaključio da je komunizam za Srbe trebalo da bude Božija kazna, period ispaštanja tokom kojeg bi srpsko društvo i njegova elita uvideli greške počinjene u prošlosti, ali srpsko društvo je tu kaznu raznoraznim hokus-pokusima pretvorilo u nagradu, a kada je komunizam propao, ponovo se vratilo upravo onom zbog čega je kažnjeno.
