Izvor: Politika, 29.Mar.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Promena kao način života
"Svakog jutra u Africi probudi se gazela, i zna da mora da trči brže od najbržeg lava da bi preživela.
Svakog jutra u Africi probudi se lav, i zna da mora da trči brže od najsporije gazele da ne bi umro od gladi.
Nije važno da li si gazela ili lav.
Kada svane zora, bolje da odmah počneš da trčiš", kaže afrička poslovica u reklami za Najki.
Tranzicija je dugo trajala, lako bi mogao da bude naslov nekog budućeg filma o Srbiji!
Jeste >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ironično, ali, na sreću, to se neće desiti.
Stalna transformacija, tačnije podsticanje, upravljanje i balansiranje procesima promena i, još grozomornije, za one koji čvrsto drže zatvorene oči i teraju po starom: namerno (!) kreiranje promena i inteligentno izazivanje duhova napretka, upravo je matrica u kojoj već živimo i u kojoj ćemo živeti i u narednom periodu.
Zašto? Jer za one koji se ne menjaju na tržištu nema više mesta!
Iz sekunda u sekund na nekom drugom mestu ziba se neki novi poslovni vrtlog, a koraci kojima uspešni hrle napred su kvantni, suštinski, grabe u nepoznato, novo i drugačije.
Srećom, svet je ceo u međudejstvu pa ni Srbija nije mogla dugo da stoji po strani: paradigma, način na koji opažamo sve stvari, počela je da se menja – tradicionalno poznata slika Srbije u kojoj svi mogu i svi znaju sve jer su bogomdani, demontirana je na prošlom sastanku Srpske asocijacije menadžera.
Ovoga ponedeljka obelodanjen je još jedan problem, a to je da nam, kako je rekao Slobodan Vučićević, predsednik SAM-a, u pozdravnoj reči, nedostaju dobri menadžeri!
Može da se pretpostavi da mesto dešavanja nije SANU već Univerzitet Singidunum; naučni skup "Nove tendencije u menadžmentu" okupio je profesore privatnih i državnih univerziteta, konsultante, hedhantere, IT stručnjake, studente i muzičke posvećenike, sve na istom zadatku: ocrtavanja gde smo sada i šta nam je činiti.
Menadžerijalizam je pomodna, ali intelektualna odrednica: kao što je nekada u staroj ekonomiji njegovo veličanstvo bio radnik, sada je to – menadžer. Zavladao je na skoro svim poslovima i na svim nivoima, od najnižeg do najvišeg.
A ko je i kakav je menadžer, šta se od njega očekuje?
Menadžer poseduje i koristi pre svega znanje i veštine, a ne snagu kao ranije, ili silu i neku vrstu nametljivog autoriteta.
Njegova moć počiva na delima, na rezultatima koje pravi, na odnosima koje stvara. Menadžer mora da ima širu sliku i da deluje u skladu sa vizijom i misijom kompanije. Po običaju je timski igrač, dobar organizator i, što je najvažnije, kadar da misli svojom glavom jer zna da mu ta njegova a ne neka tuđa glava donosi hleb svagdašnji.
Zato treba da je posvećen doživotnom učenju i usavršavanju, da ne kažemo da živi život u skladu sa EU i Lisabonskom agendom. I da je kadar da se adaptira na duh vremena, a u uspešnim kompanijama, bogami, i da ga diktira (liderstvo).
Branislav Mašić, profesor na Singidunumu, izdvojio je pet osobina dobrog menadžera: proaktivnost, fleksibilnost, inovativnost, brzina, fokus na kupcima i na kvalitetu.
– Prihvatiti izazov i odgovornost za neuspeh jednako kao za uspeh, prihvatiti promenu kao način života (!) i staviti inovacije u centar poslovne filozofije, to je najbitnije da razvijemo, treba nam preduzetnički orijentisan i vođen sistem da bismo kapitalizovali znanje – precizirao je Svetislav Paunović, profesor BK univerziteta.
U tranziciji, stanju u kome je promena stvarno glavni hepening, postoje sile koje olakšavaju promene i – one koje ih koče. Trenutni rezultat je "nema dogovora", odnosno, status kvo.
– O efektivnosti menadžera u javnoj upravi dovoljno govori period u kome ne mogu da sastave vladu – osvrnuo se Danijel Pantić, konsultant i potpredsednik SAM-a, i dodao da je baš to kako stasava nova generacija menadžera od vitalnog značaja za razvoj zemlje.
– Promene i njihovi nosioci (agenti) nekada mogu i da nam promaknu; zato je važno razviti i uvežbati načine čitanja slabih signala. I biti spreman da, kada jednom sistemski krenu, promene nailaze na otpor jer postoje sile koje koče. Spore promene, koje se jedva primećuju, mogu da budu prava opasnost za kompanije – rezimirao je Milorad Banjanin, profesor novosadskog FTN.
Možda jugoistočna Evropa nije uzalud opažena kao vedro, optimistično mesto gde nada caruje i gde postoji obilje mogućnosti: kažu da je Zemlja ravna zato što se sada sve jasno vidi.
Jelena Jovanović
[objavljeno: 29.03.2007.]
