Izvor: Blic, 11.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Proleće kod Deda Mraza
Kada je sunčano, a to može biti svakodnevno na kratko ili danima i stalno, kada je dug dan, a to znači da traje, kao sada, nekih dvadesetak sati, Helsinki je lep grad. U Esplanadi parku, sunčaju se ljudi očigledno željni toplote. U bašti kafea Srindberg, odmah preko puta, sve stolice okrenute su, kao u Veneciji, prema ulici; kafa je u celom gradu odlična.
Vozim se tramvajima, iako nema potrebe, sve je blizu. Ali, zelena vozila su toliko prijatna, čista, udobna i česta da čovek >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ne može odoleti. Broj tri, recimo, kruži poput beogradske „dvojke", a ovde ga, u skladu sa jednostavnošću i nepretencioznošću ove zemlje, preporučuju kao odličan način da upoznate grad. Jedan krug trojkom spaja gotovo sve znamenitosti: Olimpijski stadion, zgradu Opere kraj jezera na čijem je drugom kraju Finlandija, koncertna dvorana i kongresni centar, remek-delo Alvara Alta, Sibelijusa ovdašnje arhitekture; potom, kraj Parlamenta koji podseća na američku funkcionalno-monumentalnu arhitekturu, stoji zgrada Kiasma muzeja savemene umetnosti, drska u svojim svijenim linijama, i sama veliki umetnički eksponat (i ovde je kafa izvrsna, osobito uz crni kolač). Srce grada, kao i drugde, zauzimaju robne kuće. Iza staklenog sanduka ogromnog Kempija, u zgradi Teniske palate iz sredine prošlog veka, male galerije, bioskopi i knjižare podećaju na prostu činjenicu da je i kultura – roba.
Onda valja sići na more. Na Pijačnom trgu, pod malim narandžastim šatorima koče se sveže haringe i tune, razna peciva, voće složeno kao dečije kockice pre igre, kafu – opet kafu, ona je ovde kult – vam sipaju u plastične šolje iz staklenih ibrika. Ljeskanje Baltika presecaju trajekti kojima je potrebno sat i nešto do Talina, estonske prestonice ili cela noć do Stokholma. Stara tržnica u crvenoj i žutoj opeci, velika katedrala, u petrogradskom stilu, beli se nad celim gradom, a na crnoj steni trinaest kupola vitke i tamne Uspenske crkve, jednog od lepših pravoslavnih hramova koji sam video – uokviruju mali zaliv, i svojom skladnom različitošću govore lepo o zemlji smirenog života kojoj, stisnutoj među nekad grabežljivim susedima, sa nemogućim jezikom, ženom-predsednikom i vladom u kojoj su dve trećine ministara takođe žene, uspeva da se nosi sa savremenim svetom, geopolitičkim izazovima i zahtevima svakodnevnog života.
Nije Deda Mraz slučajno odavde.
