Izvor: Vesti-online.com, 11.Jun.2013, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Proleće
Talas demonstracija koji je u proteklih nekoliko dana zahvatio pojedine gradove u Bosni i Hercegovini nije bezazlena priča. Iako je poređenje sa "prolećem" na severu Afrike prošle godine možda i prenaglašeno, očigledno je da situacija izmiče kontroli domaćem represivno-vladajućem aparatu.
Žarko Marković
Nakon što su se, pod vrlo sumnjivim okolnostima, digli studenti, više nema nikakve sumnje da iza cele frke stoji neko sa strane. Da, mislim na strance. Previše >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << je tu slučajnosti da ne bi sve bilo namerno. I pored toga što sve još uvek izgleda nepovezano, ni o kakvoj spontanoj aktivnosti se ne može govoriti.
U stvari, možda je bilo spontano samo prvih nekoliko časova prvog dana okupljanja majki sa bebama pred zgradom institucija BiH u Sarajevu. Nesrećna sudbina bolesne devojčice iz Gračanice koja ne može na lečenje u inostranstvo jer zbog klasičnog nerada državnih funkcionera ne može da dobije matični broj, ujedinila je sve koji su se našli u sličnoj situaciji što ih je ponukalo da se usprotive bahatosti, nemoralu i odrođenosti političara od onih koji su ih birali. Spontani krik čuo se samo nekoliko časova, i doneo je rezultat jer je Savet ministara ekspresno usvojio odredbu koja je omogućila da mala Belmina dobije matični broj.
Sve posle što se događalo bilo je spontano otprilike kao martovske demonstracije 1941. godine. Političke strukture sa sve tri strane u ovoj zemlji, potpuno ishlapele i bez kreativnosti da proizvode nove političke krize kojima zamlaćuju sopstvene narode, jedva su dočekale ovo poludešavanje naroda, pa da krenu u novi pir.
Zadržaćemo se na protestima za matični broj pred zgradom institucija BiH i talačkoj krizi koja je obišla svet. Iako vođeni plemenitom idejom za spas pomenute devojčice, demonstranti u Sarajevu nisu uspeli da se odupru instrumentalizaciji i uticaju onih koji su ubačeni u njihove redove.
A to je samo još jednom potvrdilo da je u BiH nemoguć jedinstven bunt protiv zajedničke vlasti. Eventualno može da upali kad svako demonstrira protiv svojih. Sve drugo je podložno manipulacijama.
Osim što su potvrdili da je dobar suživot u ovoj zemlji nemoguć, demonstranti u Sarajevu su dodatno doprineli raspadu države, više i od dobrog dela političara koji su se dosad svojski trudili da je unište.
Demonstracije u Sarajevu podsetile su me na navijanje za fudbalsku reprezentaciju BiH koja je, sasvim slučajno, upravo tih dana zgazila Letoniju i Rigi i gotovo vizirala pasoše za Brazil.
Ima dosta Srba koji bi možda navijali za tu selekciju jer se radi o izuzetno dobrim i neopterećenim momcima koji odlično igraju fudbal, ali kod tih Srba sve ostane samo na pomisli kada vide navijačku koreografiju na tim mečevima, ratne zastave tzv. Armije BiH, pevanje ratne himne i islamske verske povike. Pod takvim zastavama i pesmama, Srbi u ovoj zemlji neće navijati za reprezentaciju, niti će protestovati vlasti, koliko god ona bahata i bezobrazna bila.
A upravo te zastave i takve pesme su se pojavile na sarajevskim demonstracijama, da bi u kombinaciji sa zahtevom za ukidanjem entiteta i vraćanjem predratnog ustava zemlje bila garant neuspeha cele priče. Sudbina male Belmine brzo je zaboravljena u retoričkoj onaniji i nacionalističkom obračunu naših, njihovih i onih trećih.
A krajnji rezultati su nikakvi. Taoci su oslobođeni, problem matičnog broja nije rešen, Srbi neće da idu više u Sarajevo, tenzije su podignute, a plemenita ideja s početka se izgubila. Ostala je samo dobra podloga za ulazak mnogo ozbiljnijih igrača u igru. Sa njima u glavnoj ulozi, sve to nimalo ne sluti na dobro.
Nastavak na Vesti-online.com...
