Izvor: Glas javnosti, 27.Jun.2008, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prokletstvo za dilere i narkomane!!!
Mnogi poznati beogradski i svi drugi sa područja stare Juge „žestoki momci“, koji su slavu sticali tokom sedamdesetih i osamdesetih godina širom Evrope - bežali su od droge kao „đavo od krsta“, verujući da ona donosi prokletstvo, kako onima koji trguju tako i onima koji je koriste!
Posao s narkoticima i oružjem u ondašnjem kremu s punim pravom se smatrao poslom nedostojnim svoga renomea... Tako su mislili Giška, Beli, LJuba Zemunac....
- Malo je zaista u tom >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << periodu bilo uopšte droge kod nas i na prste jedne ruke mogli su se izbrojati oni za koje smo znali da su narkomani - priča Joca, jedan od retkih preživelih iz stare garde beogradskih momaka. - Duboko smo bili ubeđeni da prodaja ili uzimanje droge nosi samo sa sobom proklestvo! Zar nije tako? Niko od velikih bosova se nije nauživao u parama od prodaje narkotika, baš kao i oni koji je uzimaju i takođe umiru... Prokleta stvar! To je na neki način bilo i poniženje, jer se smatralo da je onaj koji se drogira slabić, neko nedostojan našeg druženja. Isti slučaj je bio i u zatvorima. I mi smo verovali da su „džanki“ slabići, a tada su sve rešavale mišice i jačine karaktera... Tako je bilo pre 20-30 godina. Ali, kad je droga ušla iz Evrope i kod nas, postala je veliki biznis koji je u poslednjih nekoliko godina dosegao neslućene razmere...
Ali, zar ipak i za neka najzvučnija imena nije spominjalo da se drogiraju...
- Jer mislite, recimo, na Ranka, za koga su mnogi tvrdili da mu je droga došla glave... Ranko je bio izuzetno opasan čovek, jak karakter, ali mu se kasnije malo pomutila svest, pa je počeo da strašno maltretira i sve oko sebe, pa i one najbliže i to je bio jedan od razloga što je doživeo da ga ubiju njemu bliski ljudi... Pa, Andrija, za koga se takođe pričalo da je „pustio jezik“ zbog drogiranja, zbog čega je možda i ubijen u „Nani“... Vidite, Boris je bio Giškin pobratim, ali se mnogo godina kasnije i on „navukao“, pa je tako i skončao... Mada, i tada se spominjalo da su, onako „sportski“, drogu koristili mnogi, ali isključivo radi zabave i dobrog provoda... A, Darko je u tome bio neprevaziđen... Mnogi su ga kasnije kopirali, sa ulice, ali i mnoge javne ličnosti u vikend zabavama po beogradskim splavovima i noćnim klubovima...
Prvi ozbiljniji poslovi sa drogom počeli su u Beogradu s početka devedesetih i vezuju se za dolazak grupe ljudi iz dalekog inostranstva. To je bilo vreme sloma stare Juge, početka ratova na ovim prostorima. Vreme, koje je i policiju, kao uostalom kompletno naše društvo, zateklo... Badža i njegov prijatelj Vlaja mislili su da mogu snagom svog imidža neustrašivih policajaca da drže „sve pod kontrolom“ računajući da uličnim bosovima mogu na crtu!? Ipak, desilo se obrnuto... U potonjim godinama trgovina narkoticima je postala jedan od, ako ne i - najunosniji biznis raznih kriminalnih grupa. Država i policija je vremenom gubila trku sa šefovima glavnih dilerskih gangova, čiji su pipci moći vremenom dosezali do samog vrha piramide državne moći formirajući vremenom jedan novi paradržavni sistem vlasti.
