Izvor: Politika, 26.Jan.2013, 22:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Projekat izvodljiv ako bude vode
Jedva uspevamo da kroz Grdeličku klisuru probijemo i Koridor 10. Sad još država namerava i da potočić zvani Južna Morava u tom tesnacu pretvori u deonicu kanala Dunav–Morava–Vardar, međunarodnog plovnog puta, kakvom je neophodno 2,5 metara dubine i 90 metara širine. Ako se zaista poduhvatimo tog plana koji planira Ministarstvo rudarstva i prostornog planiranja, biće nužna prokopavanja gigantskih razmera kroz najteži mogući teren. A to je samo jedan od razloga zbog kojih većina stručnjaka >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << smatra da bi i izrada projekta za izgradnju kanala DMV bilo bacanje novca. Ni oni koji se ne protive projektovanju ne veruju da bi proračuni pokazali da je kanal izvodljiv, još manje da bi bio isplativ. Ali, niko o tome ne želi da govori javno. „Ne valja biti prvi koji će mužu saopštiti da ga žena vara”, kaže jedan od naših eksperata koji ne bi, kako reče, da se zameri onima koji odlučuju.
– Lako nam je bilo 1973. godine da napravimo „Đerdap”. Država je tada mogla da naredi šta hoće i zdravo, svi bi poslušali – seća se iskusni hidroinženjer. – Ako se danas upustimo u ovo, moraćemo da eksproprišemo ko zna koliko hektara, potopimo čitava sela, ruiniramo životnu sredinu građevinskim radovima koji će drastično izmeniti taj predeo. Doživećemo pobunu i tamošnjeg stanovništva i ekologa naših i evropskih, koji i sada vape do neba zato što je Morava već upropašćena – predviđa „Politikin” sagovornik.
Lagodnost da se njena naređenja i dalje maltene bespogovorno slušaju imala je kineska država kada je nedavno gradila hidroenergetski kompleks „Tri klisure” na Jangcengjangu, za koji je glavni izvođač bila korporacija „Čajna džezube grup”, koja je sada u igri za angažman na kanalu DMV, za šta bi, uz sve poteškoće, svakako bila kadra. Ali, i istinski impresivan građevinski zahvat na „Velikoj reci” pričinio je ekološku katastrofu, olakšanu jedino time što, zbog masovnog raseljavanja 1,3 miliona ljudi, nije ostao niko da njome bude direktno pogođen. Na sastanku u Agenciji za prostorno planiranje pre nekoliko dana rečeno je da će projekat za naš kanal biti rađen u skladu sa regulativom Srbije i investitora, što znači da bi se mogli primenjivati i ekološki standardi Kine, ako ona zaista uđe u posao.
Ko god da bude radio kanal, suočiće se sa regulisanjem 480 kilometara vodotoka, kao i izgradnjom oko 170 kilometara veštačkih kanala, kako bi se zaobišle deonice reka koje se ni radovima ne mogu upodobiti za plovidbu i spojili tokovi između kojih ne postoje prirodne veze. Osim bagerovanja masivnih količina zemlje da bi se korita produbila i razbijanja obala da bi se tokovi proširili, to podrazumeva i gradnju nasipa, 58 brana sa akumulacijama, 58 prevodnica i pet liftova za brodove, pošto razlika u visini između pojedinih deonica iznosi i 36 metara. Sve to ipak jeste tehnički izvodljivo, slažu se svi „Politikini” sagovornici, samo je pitanje da li se isplati.
Ako se i sagradi taj mastodontski kanal, ostaće nemoguće, po mišljenju nekih stručnjaka, da se naš deo rute napuni vodom. A i sa Vardarom će biti istih muka.
– Kada su niski vodostaji, Moravom protiče 30 do 40 kubnih metara u sekundi. Na Savi je to deset puta više, na Dunavu i 1.200 metara. To su međunarodni plovni putevi i toliko vode nam je neophodno i na kanalu ako ćemo njime da teramo robu do Soluna – napominje jedan od hidrograđevinskih stručnjaka.
Ako na toj trasi produbimo rečna korita toliko da njima mogu da prođu brodovi, veruje većina „Politikinih” sagovornika, bez vode bi mogla ostati i naselja u Pomoravlju, kojima su slavine već sada sušne. Da vode uvek ima dovoljno, ipak je uveren jedan od stručnjaka. Ali, i on potvrđuje da bi izgradnja kanala uticala na Moravu i na okolne podzemne vode, iz kojih se takođe snabdeva mnogo gradova na toj liniji, te da bismo morali smisliti novo rešenje kako bi oni i dalje imali šta da piju. To bi, upozorava on, otežavalo i to što bi rečni promet još više zagadio reku, koja ionako nije u dobrom stanju.
Teško da bi kanal bio dovoljno pun da posluži još i za navodnjavanje, ako je to takođe ideja države.
– Sve i da vode bude, ne znam ko će održavati kanal. Možemo možda da ga izgradimo, kao i kanale za navodnjavanje u Vojvodini, ali su i oni zapušteni jer država nema novca za njihovo održavanje a ratari još manje – navodi „Politikin” sagovornik.
Redovno servisiranje kanala do Soluna koštalo bi silnih para a Srbija već dugo nema ni koliko joj je potrebno za održavanje Dunava i Save. Samo za uređenje plovnih puteva Save i Dunava, čiji je značaj dokazan za razliku od potrebe za kanalom DMV, nikako da nađemo potrebna 344 miliona evra, neuporedivo manje nego što bi nas stajala izgradnja rečne magistrale do Egeja.
V. Vukasović
-----------------------------------------------------------
KARLOV UGAO
• Plovni put Beograd–Solun počinje, ovih dana, u Kini.
• Dobro je za našu vojsku da imamo izlaz na jug, tamo gde cveta limun žut.
• Šorom šajke, a Moravom kruzer.
• Mi smo nebeski narod, a ne vodozemci. Nama treba vazdušni koridor.
• Stari Egipćani su nam kanalima pokazali kako da se otarasimo viška krokodila.
• Tata, gde je taj Solun? – Ćuti i plivaj!
• Ako nastavimo Moravom, stići ćemo u Afriku. Gde nam je i mesto.
• Imamo dosta kockara. Fali nam samo Misisipi.
• Ako proširimo Moravu, suzićemo Srbiju.
Dragutin Minić
objavljeno: 27.01.2013
