Izvor: RTS, 01.Apr.2014, 16:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Proizvođači lešnika
Dvojice voćara iz kuršumlijskog sela Tmava na petnaestak hektara zasadili su lešnike, što ih svrstava u red najvećih proizvođača u Srbiji.
Na parcelama, na kojima je do pre samo nekoliko godina raslo trnje, šiblje i korov, sada, zahvaljujući upornosti Miloša Stankovića i Žarka Petrovića niču novi zasadi lešnika.
Iako ne kriju da je ceo posao, zbog visokih ulaganja i dugog čekanja na prvu ozbiljniju zaradu, prava avantura, ipak su uvereni da će ova proizvodnja >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << dugoročno biti isplativa.
"Cela priča je došla nekako spontano , bez nekih velikih ideja i istraživanja. Verujemo da je budućnost u proizvodnji hrane i da ovaj posao u perspektivi može biti i lep i unosan", kaže Miloš Stanković, proizvođač lešnika.
Ovo voće, kratko je, pre skoro pola veka, na ovom području već gajila tadašnja kuršumlijska zadruga, o čemu svedoče preostali stari zasadi. Leska, međutim, i dalje nije prihvaćena kao ostalo voće.
"Ovde se najviše gaji šljiva i zbog toga po malo na nas gledaju sa čuđenjem, zato što smo se odlučili za lešnike. Ipak, verujemo u sve ovo, trudimo se i sigurni smo da ćemo uspeti", kaže Žarko Petrović, proizvođač lešnika.
Domaćim proizvođačima, zbog skromne proizvodnje, tek predstoji mukotrpan posao pozicioniranja na tržištu. Trenutno su, kažu, prepušteni sami sebi.
"Cena kod nas je trenutno jako niska, ne postoje otkupne stanice, ne postoje udruženja proizvođača lešnika", kaže Miloš Stanković, proizvođač lešnika.
Područje kuršumlijske opštine, zbog povoljne nadmorske visine i očuvane prirode, izuzetno je povoljno za dalji razvoj proizvodnje lešnika, tvrde u Stručnoj službi za poljoprivredu.
"Posebno je ova proizvodnja interesantna za naše terene, koji su iznad 600. metara nadmorske visine, a kojih ovde ima dosta. Nadam se da će ovo biti pozitivan primer, koji će slediti i drugi proizvođači, kaže Jovica Đinović iz Odeljenje za poljoprivredu opštine Kuršumlija.
Proizvodnja lešnika u Srbiji trenutno podmiruje tek desetak procenata potreba. Ostatak se uvozi, uglavnom iz Turske, za šta se godišnje plati i do deset miliona evra.
rts.prokuplje@rts.rs
+381 27 329 108
