Izvor: Politika, 07.Avg.2013, 12:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prohujala vremena Savamale na zvučnoj mapi
Posle „Zvučne mape Dorćola”, od oktobra će sa svedočanstvima starosedelaca biti dostupna ista karta čuvene Savamale.– Ideja je da se, poput svetskih metropola, zvučnom mapom pokriju i drugi delovi prestonice
Priče o prošlosti Zelenog venca, nastanku i istoriji Glavne železničke stanice, Donje varoši, Varoš kapije i drugih delova Savamale od oktobra će biti dostupni na zvučnoj mapi posvećenoj ovom delu grada. Starosedeoci Savamale uveliko pripovedaju kako bi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << od zaborava spasli sećanja vezana za deo grada koji je krajem 19. i početkom 20. veka Trebinjac Luka Ćelović modernizovao po uzoru na evropske prestonice.
Ideju o zvučnom mapiranju najznačajnijih delova Savamale pokrenula je organizacija „Tačka komunikacije” kako bi zabeležila svedočenja stanovnika ovog dela Beograda, sačuvala njihove utiske i saznanja o kraju u kome su odrastali i dočarala atmosferu i duh.
– Prvo se istražuju i mapiraju najvažnije lokacije, a kasnije se na osnovu njih pronalaze prvi. U tome učestvuje tim koji čini nekoliko ljudi zaduženih za fotografiju, obradu zvuka, dizajn, prevode i stručni saradnik – navela je je Virdžinija Đeković, koordinatorka projekta zvučnog mapiranja čiji su autori Andrija Stojanović i Vladimir Radinović.
Na osnovu svojih sećanja ili priča koje su čuli od predaka sagovornici iz Savamale pripovedaju o mestima, događajima i ljudima koji su obeležili razvoj tog dela grada.
– Priče koje ćemo uključiti u mapu govorili su članovi društva „Savamala”, a nas su kolege iz „Tačke komunikacije” fotografisali i snimali. Ja sam pričao o spomeniku Luki Ćeloviću, ko je on bio i zašto je najznačajnija ličnost za istoriju Savamale, dok je jedan kolega pričao o Zelenom vencu, a drugi o Brankovom mostu za koji mnogi sugrađani ne znaju da je nekada bio Most kralja Aleksandra. U rupama, koje se i dan-danas nalaze u stubovima, ranije su bili grbovi kralja Aleksandra Prvog, koji su komunisti isekli, ali je pokrenuta inicijativa da se vrate na svoje mesto. Ukupno je planirano dvadesetak priča o Savamali, a trenutno ih ima sedam. Pitanje je šta će ući od toga, jer tek treba da odaberemo zajedno sa kolegama iz „Tačke komunikacije” priče koje će biti uvrštene u mapu – naveo je Igor Đajić, član Društva starosedelaca i ljubitelja „Savamala”.
Prošle godine prvi put je sprovedena ideja o zvučnom mapiranju delova grada kada je, na srpskom i prevodom transkripata priča na engleskom jeziku, napravljena zvučna mapa Dorćola sa 21 tačkom. Kako su naveli u „Tački komunikacije”, želja im je da od prikupljenog sadržaja stvore audio arhiv grada, u kome bi mapa bila samo način predstavljanja materijala.
– Ideja je da se, poput svetskih metropola, na isti način zvučnom mapom pokriju mnogi delovi prestonice. Želimo i da u saradnji sa organizacijama iz drugih gradova projekat učinimo regionalnim, jer svaka sredina ima jedinstvene priče na osnovu kojih može da se napravi zvučna mapa – ukazala je Virdžinija Đeković.
----------------------------------------------
Grad pomaže u izradi mape
Ove godine će Komisija za projekte u kulturi grada sa 100.000 dinara sufinansirati rad honorarnih saradnika, fotografa, istraživača, snimatelja i dizajnera zvuka koji rade na izradi „Zvučne mape Savamale”.
– Grad će sufinansirati i druge projekte vezane za očuvanje nematerijalne baštine, a to su očuvanje nematerijalnog nasleđa u Ulici kralja Petra i umetničke i zanatske radionice iz narodne tradicije Srbije – navela je Katarina Živanović, gradska sekretarka za kulturu.
----------------------------------------------
Zvučna izložba uvod za mapu
Kao uvod u nastanak savamalske mape ove godine na „Mikser festivalu” organizovana je i prva zvučna izložba pod nazivom „Ne/ispričana Savamala”.
– Reč je o postavci sa deset panela postavljenih na različitim lokacijama na Savamali. Na njima su predstavljene autorske fotografije kolektiva „Belgrade Raw” uz koje na licu mesta posetioci mogu da preslušaju priču. Želeli smo da projekat izmestimo iz onlajn sfere, ali i da izađemo iz klasičnih galerijskih prostora, pa smo izložbu postavili na lokacijama kao što su kafići i restorani, ali i kulturni centri u Savamali – kazala je Virdžinija Đeković.
D. Aleksić
objavljeno: 07.08.2013.
