Izvor: Blic, 26.Feb.2011, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Programski uzmak
Ovih dana su učestale premijere. Svaka je imala svoj program. Nažalost, moram da konstatujem da neki od njih izneveravaju već osvojene principe uređivanja programa.
Obradovala me je činjenica da se na repertoaru JDP našao komad velikog kanadskog pisca, reditelja i glumca Robera Lepaža. Još više me je obradovala sama predstava vrlo lepog profesionalnog nivoa u režiji mladog reditelja Ilije Popadića, kakve su većina predstava na našim scenama otkako su mladi zavladali >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << našom scenom. Ali me je razočaralo i zbunilo da inače odlično uređeni programi nisu objavili prethodne kopče naše sredine sa Lepažom, što je bilo nepisano pravilo ovog pozorišta.
U opširnoj biografiji samog Lepaža nedostaje samo jedan, a to je da je njegova predstava „Plavi zmaj" gostovala pre dve godine na 43 Bitefu i da je njegova drama „Poligraf" štampan u antologiji kanadske savremene drame „Mogući svetovi" (izdanje: Zepter Book World, 2006) u izboru prevodioca Davida Albaharija, koji živi u toj Kanadi i odlično poznaje tamošnje prilike. Možda bi to skrenulo pažnju na još neku od dobrih drama kanadskih pisaca, među kojima je, posle „Poligrafa", po meni kandidat drama „Kraljice" (u odličnom prevodu Maristele Veličković), koju krase bar dve vrline - prva da su svih šest likova za žene, a druga da su u pitanju slikovite kraljice iz Šekspirovih komada.
Drugi „slučaj" odnosi se na uspelu predstavu „Gospode Glembajevi" u režiji Jagoša Markovića u Ateljeu 212. Kao i u JDP, odlični uređeni programi, ovoga puta su omanuli. Nema više onih neizostavnih podatke o komadu koji gledamo. Tako o „Glembajevima" nema nijedne informacije o izvođenjima na našim prostorima, bar ne o premijerskoj u Zagrebu, niti o prvoj u Beogradu (a bila je iste sezone kad i u Zagrebu), niti ima podataka o nekim važnijim izvođenjima „Glembajevih" u Srbiji, među kojima je svakako značajna, pored prve 1929, pretposlednja u SNP u Novom Sadu u režiji Egona Savina.
Naravno, da obilje podataka o „Glembajevima" i Krleži ne može sadržati jedan pozorišni program, što dokazuju tri toma Krležijane u izdanju Leksikografskog zavoda (Zagreb, 1993-1999).
