Izvor: Southeast European Times, 16.Maj.2012, 22:56   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Programi smeštaja izbeglica obuhvataju celokupan region

Raseljena lica i izbeglice i dalje su fenomen koji muči region. Nekoliko zemalja udružilo je snage kako bi preduzele nešto u tom pogledu.

16/05/2012

Ivana Jovanović za Southeast European Times iz Beograda -- 16.5.2012.

Uroš Urošević i njegova supruga Ana pobegli su iz Hrvatske 1989. godine i došli u Srbiju, ostavljajući sve što su imali u Zadru, u Hrvatskoj. Sada je Beograd njihov dom. Posle 23 godine u izbegličkim kampovima, gde su dobili sedmoro >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << dece, porodica je nedavno dobila novi stan u Beogradu.

„Vrlo smo srećni i uzbuđeni… Ali, ne mogu potpuno da uživam u našoj sreći jer ne znam kako ćemo da plaćamo račune“, kaže za SETimes Urošević, glava ove porodice, koji je pre sukoba radio kao profesor filozofije i sociologije.

Međutim, njegova ćerka tinejdžerskog uzrasta Desanka Vera Urošević je ushićena. „Više se ne osećam kao stranac“, kaže ona za SETimes.

Stan porodice Urošević jedan je od 19 stanova u Beogradu koji su izgrađeni za 516.000 evra, kako bi se pružila održiva smeštajna rešenja i pomoglo najugroženijim izbeglicama i privremeno raseljenim licima da steknu bolji status u društvu.

Projekat, pod nazivom Socijalni smeštaj u prijateljskoj sredini, finansira američka vlada, kao i UNHCR, grad Beograd i Fondacija Ana i Vlade Divac, u saradnji sa Komesarijatom za izbeglice u Srbiji.

„Naš plan je da dobijemo pomoć za domove za sve ljude u kolektivnim centrima u Srbiji, te da im pomognemo da se ekonomski održe, kao što smo uradili sa našim projektom 'Pokreni se!'“, rekao je za SETimes Uroš Delić, koordinator za korporativnu filantropiju u Fondaciji Ana i Vlade Divac. „Sve porodice koje su učestvovale u tom projektu dobile su 2.000 evra za pokretanje biznisa i za sticanje odgovarajućeg obrazovanja“, rekao je on.

„Mi smo 1996. imali 610.000 izbeglica u 700 kolektivnih centara. Danas imamo 74.500 izbeglica i 210.000 privremeno raseljenih osoba. Postoji 39 kolektivnih centara -- 13 njih je na Kosovu“, kaže za SETimes Jelena Marić, savetnica za odnose sa javnošću Komesarijata za izbeglice Republike Srbije.

Mada Srbija ima najveći broj izbeglica, mnoge druge zemlje bivše Jugoslavije suočavaju se sa istom situacijom.

U kolektivnim centrima i drugim vidovima kolektivnog smeštaja u Crnoj Gori živi 1.061 osoba.

Prema podacima UNHCR, 250 izbegličkih domaćinstava ili 800 osoba smešteno je u kolektivnim centrima ili drugim vrstama kolektivnog smeštaja u Bosni i Hercegovini (BiH). U Hrvatskoj još ima 607 izbeglica, povratnika i privremeno raseljenih lica, koja se uglavnom nalaze u pet kolektivnih centara širom zemlje.

Mada zemlje imaju interne vladine projekte za smeštaj izbeglica i privremeno raseljenih lica, one su udružile snage i osnovale Regionalni smeštajni program.

Program, čiji je cilj da osigura povratak i reintegraciju izbeglica i raseljenih lica, pokrenut je u aprilu u Sarajevu i planira da pomogne najmanje 74.000 osoba.

Program će paralelno sprovoditi četiri zemlje u petogodišnjem periodu, počevši od ove jeseni.

„Regionalni smeštajni program je jedinstveni primer regionalne saradnje usmerene na rešavanje dugogodišnjeg stanja raseljenosti i mogao bi da se koristi kao model za rešavanje dugotrajnih izbegličkih i raseljeničkih kriza širom sveta“, kaže za SETimes portparolka UNHCR Vesna Petrović.

Ali, neke izbeglice gotovo da su izgubile svaku nadu.

Stana Manigoda, 60, došla je u Srbiju iz BiH 1994. godine, sa svojom ćerkom invalidom. Od tada žive u kolektivnom smeštajnom centru u Krnjači.

Manigoda dobija penziju u iznosu oko 78 evra mesečno od Republike Srpske. S obzirom da je njen suprug prodao njihov stan u BiH za 3.000 evra pre nego što je preminuo, Manigodu je zaobišlo dobijanje socijalnih stanova.

„Pokušavam da popravim ovaj problem potragom za odgovarajućom dokumentacijom i dokazom da nismo dobili više novca za našu imovinu u Hercegovini. Sve što želim je da imam privatan prostor za nas i odgovarajuće uslove da mogu da brinem o svojoj [ćerki] Oliveri“, rekla je ona za SETimes.

Nastavak na Southeast European Times...