Izvor: Southeast European Times, 05.Mar.2012, 23:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Program samozapošljavanja u Makedoniji obećava

Podržavanje stvaranja malih i srednjih preduzeća (MSP) davanjem povoljnih kredita, a posebno nezaposlenima, jeste, dugoročno gledano, dobra poslovna praksa, ističu eksperti.

05/03/2012

Aleksandar Pavlevski za Southeast European Times iz Skoplja -- 5.3.2012.

Makedonska vlada i civilno društvo rade zajedno na programu samozapošljavanja kroz kreditiranje, koji nudi potencijalnim preduzetnicima povoljne kredite za otvaranje preduzeća.

Kandidati >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << sa održivim poslovnim idejama biraju se na otvorenom konkursu i imaju tri godine da vrate kredite sa jednim procentom kamate i grejs period od godinu dana.

Program je počeo 2008. godine, a zapao je za oko zvaničnicima nakon što je 4.300 ljudi stvorilo sebi radna mesta na osnovu potražnje na tržištu.

„Izdvojena sredstva za samozapošljavanje (ove godine) iznose 2,5 miliona evra, a pomoći će 500 malih preduzeća“, rekao je za SETimes Vlatko Popovski, šef državne Agencije za zapošljavanje, koja distribuira sredstva.

Slični programi postoje i u drugim zemljama jugoistočne Evrope. Srbija nudi kredite za samozapošljavanje u iznosu do 13.500 evra kvalifikovanim podnosiocima zahteva, kao i subvencije od 1.500 evra nezaposlenim podnosiocima zahteva sa prihvaćenim poslovnim planom. Zvaničnici u Bosni i Hercegovini izdvajaju oko 7,6 miliona evra za pomoć pri samozapošljavanju za oko 4.050 ljudi u Federaciji BiH. Bosanske nevladine organizacije takođe nude podršku budućim preduzetnicima kroz razne programe.

Makedonski program primorava na kreditiranje manjih novih preduzeća: 3.000 evra po preduzeću za svaka tri radna mesta koja stvore. Za one sa obimnijim poslovnim aktivnostima, podnosilac zahteva dobija 5.000 evra, plus 3.000 evra za maksimalno pet novih zaposlenih.

„Mala i srednja preduzeća čine znatno više od polovine BDP i ključna su za ekonomski razvoj i stabilnost Makedonije“, kaže za SETimes Nataša Petkova iz Fondacije PSM.

Podrška stvaranju MSP znači stvaranje radnih mesta i prihoda i, dugoročno gledano, ima poslovnog misla, kaže skopski ekspert za preduzetništvo Siniša Pekevski.

„MSP su važna jer razmišljaju preduzetnički, brzo se pomeraju napred, pružaju rešenja i pokretač su inovacija. Mnoge velike uspešne kompanije počele su sa nekoliko zaposlenih, a danas zapošljavaju hiljade“, rekao je Pekevski za SETimes.

Zajmoprimci su pozdravili tu mogućnost i rekli da je ova pomoć bila presudna u sprovođenju njihovih ideja.

„Nevladine organizacije su posebno nudile praktičnu pomoć -- od preduzetničkih radionica do pomoći sa lokalnim zakonima i propisima“, kaže Nataša Smokova, vlasnica firme za reciklažu Rekomak, u izjavi za SETimes.

„Njihov model raspodele troškova omogućio je otpočinjanje rada bez velikih finansijskih udaraca“, rekla je ona, „i pomogao nam je da uspostavimo kontakte sa lokalnim partnerima“.

Kursevi stručne obuke Agencije za zapošljavanje i poslovni inkubator za nova preduzeća dopunjavaju nastojanja civilnog društva. Usluge inkubatora uključuju konsalting i podršku u umrežavanju, pored već postojeće poslovne obuke.

Inkubator Fondacije PSM pomogao je 54 preduzeća od 2007. godine, kada je počeo sa radom. „Kroz ta preduzeća direktno smo uticali na stvaranje preko 200 radnih mesta. Stopa uspeha iznosila je preko 85 odsto“, rekla je Petkova.

Međutim, postoje drugi kriterijumi kojima može da se meri uticaj programa. „Takođe postoji potreba da se utvrdi uspeh kompanija u otplati kredita, što mi svakako analiziramo“, rekao je za SETimes Vlatko Popovski iz Agencije za zapošljavanje.

Ljupčo Miloševski dobio je 2010. godine 3.000 evra da otvori True Tone, preduzeće koje proizvodi usnike za muzičke instrumente.

„Moj sin svira fagot. On je često kupovao usnike u inostranstvu za 45 evra. Rekao sam, zašto ih ja ne bih pravio ovde? Podneo sam zahtev za kredit, otišao na obuku iz menadžmenta i sada radim ono što sam zamislio da radim“, rekao je Miloševski za SETimes.

On nudi usluge makedonskoj filharmoniji, državnoj operi i baletu i počeo je izvoz u Srbiju. Proširenje proizvodnje na usnike za sve duvačke instrumente omogućiće mu da zauzme i deo tržišta u Bugarskoj i Grčkoj.

Miloševski objašnjava da je iskoristio kredit za kupovinu neophodnih mašina.

S obzirom da se usnici prave od trske uvezene iz Francuske, Miloševski kaže da je odlučio da mu sledeći potez bude uzgajanje trske u okolini Skoplja.

„Razlika je u tome što sam sada zaposleni zanatlija, dok me je moj prethodni poslodavac smatrao viškom radne snage“, dodaje Miloševski.

Nastavak na Southeast European Times...