Izvor: Southeast European Times, 06.Mar.2009, 05:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Program sa ciljem da se spasi balkanski ris

S obzirom da su kroz istoriju lovljeni zbog svog krzna, danas postoji manje od 100 balkanskih risova. Program oporavka ima za cilj da se oni spasu od izumiranja.

05/03/2009

(Program za oporavak balkanskog risa, razni izvori)

Balkanski ris suočava se sa opasnošću od izumiranja već više od jedne decenije, ali sukobi u regionu devedesetih godina i ranije neprilike sprečili su akciju očuvanja. Tih životinja -- koje žive u Makedoniji, Albaniji, Crnoj Gori >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << i na Kosovu -- prema procenama ima oko 100, ali neki u regionu kažu da je ostalo još samo oko 40 ovih predivnih mačaka.

Program za oporavak balkanskog risa koji je razvilo i sprovodilo nekoliko međunarodnih i nacionalnih nevladinih organizacija 2006. godine, ima za cilj zaštitu te životinje koja se bori da preživi dvostruku pretnju: bespravni lov i gubitak staništa.

Lovokradice hvataju ovu životinju zbog njenog krzna i ne strahuju mnogo od kažnjavanja, jer niko do sada nije bio krivično gonjen zbog lova na risa.

Bespravno obešumljavanje takođe predstavlja pretnju risu, jer je ona i njegovo stanište i njegovo lovište. Plen te divlje mačke, koja može da dostigne visinu od 65 santimetara i težinu do 25 kilograma, uglavnom su srne i zečevi.

Iako neki stanovnici ruralnih područja smatraju tu životinju opasnom, nisu zabeleženi slučajevi da je balkanski ris napao čoveka, a postoje samo četiri dokumentovana slučaja napada na domaće životinje.

Švajcarska organizacija KORA, nemački EuroNatur, Makedonsko ekološko društvo i organizacija Zaštite i očuvanja prirodne sredine u Albaniji neki su od partnera u programu očuvanja.

Pored njih, u programu učestvuju i druge nevladine organizacije i relevantne vladine agencije iz različitih zemalja, kao i međunarodne institucije poput Norveškog instituta za istraživanje prirode, Međunarodne unije za očuvanje prirode (IUCN)/Komisije za preživljavanje vrsta (SSC), Radne grupe Incijativa za velike mesoždere u Evropi i IUCN/SSC Grupe specijalista za mačke.

Programom su predviđeni proširenje zaštićenih područja, unapređivanje brige o divljim životinjama i podrška tim aktivnostima kroz stalno istraživanje i praćenje.

Nastojanja za praćenje ovih životinja trenutno su u toku u Nacionalnom parku Mavrovo u Makedoniji i u severoistočnoj Albaniji. Eksperti utvrđuju stanje risova putem skrivenih kamera, istraživanja i intervjua.

Eksperimenti te vrste dali su pozitivne rezultate u drugim delovima Evrope, piše AFP. Švajcarska, koja je ostala bez svih svojih risova zbog njihovog istrebljenja krajem 19. veka, sada ima 140, posle dve decenije napora usmerenih na ponovno pojavljivanje te vrste. Drugim projektima obnovljena je populacija risova u slovenačkim Alpima i u hrvatskim regionima Gorskog Kotara i Velebita.

Međutim, Džon Linel sa Norveškog instituta za istraživanje prirode kaže da bi moglo biti teško ponoviti takav uspeh, jer je "nezakonit lov ... ograničio mogućnost oporavka [risova]".

Da bi bio uspešno sproveden programu su potrebni pomoć javnosti, zajednička akcija organizacija za zaštitu životne sredine i saradnja centralnih i lokalnih vlada u regionu.

Nastavak na Southeast European Times...