Izvor: RTS, 10.Jan.2009, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Program mera za borbu protiv krize
Program mera za prevazilaženje globalne ekonomske krize do kraja januara. Podsticanje likvidnosti privrede i održavanje zaposlenosti, realizacija državnih investicija i štednja u državnoj upravi osnova programa, najavio Mlađan Dinkić.
Celoviti program mera za prevazilaženje globalne ekonomske krize na osnovu dogovora sa privrednicima, sindikatima i bankarima, Vlada Srbije će pripremiti do kraja januara.
"Planiramo da na vladi donesemo program konkretnih mera >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << i aktivnosti. Ranije sa tim nismo izlazili jer smo dobro odmeravali efekte krize", rekao je ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić.
Dinkić je objasnio da će se program ekonomskih mera praktično nadovezati na pakete mera koje su već donete u prethodnom periodu, koje predviđaju dinamiku i rokove za sprovođenje određenih aktivnosti.
Tri segmenta programa
Prema Dinkićevim rečima program će biti usredsređen na tri segmenta - podsticanje likvidnosti privrede i održavanje zaposlenosti, realizaciju državnih investicija i štednju u državnoj upravi.
"Biće obezbeđeni jeftini krediti za privredu i za to će biti izdvojen iznos od oko 50 milijardi dinara gde ćemo imati uslov da preduzeća koja dobiju kredite održe nivo zaposlenosti, ili da uposle nove radnike", rekao je Dinkić.
Druga grupa mera biće usmerena na državne investicije, u infrastrukturu - radovi na Koridoru 10, obnova i modernizacija energetskih postrojenja, a treći set tih mera biće usmeren na racionalizaciju potrošnje u državnom aparatu.
Ministar Dinkić je ukazao da program tih mera ne znači i da će one biti iste na kraju ove godine, s obzirom na to da se situacija na globalnom planu stalno menja.
"Ova kriza je nepoznata u dosadašnjoj ekonomskoj praksi i istoriji i ne može se videti kako drugi reaguju pošto se tek osmišljavaju mere u EU i Americi", naglasio je Dinkić.
Srbija se suočava sa posledicama krize
Srbija nije izvor krize, već se suočava sa posledicama, što donekle uslovljava potpuno drugačiji pristup rešavanju problema privrede i društva.
"Tu, dakle, nema recepta, sve zavisi od oblasti do oblasti. Izvoznicima ne možemo pomoći ako im damo novac za veći izvoz, a oni nemaju kome tu robu da prodaju", objašnjava Dinkić i ukazuje da se sa druge strane ne može ići ni u podsticanje tražnje jer će ljudi kupovati uvoznu robu pa ćemo imati još veći uvoz.
"Ključ izlaza iz krize je kako podstaći banke koje imaju kapitala, kako da taj novac pod povoljnim uslovima plasiraju privredi. Banke su prikupile znatna sredstva od građana, jer su davali visoke kamate na štednju, a država mora da nađe način da indirektno subvencioniše privredu", naveo je ministar ekonomije i regionalnog razvoja.
"Mi smo taj model našli i želimo još jednom da ga proverimo u konsultacijama sa privrednicima i bankarima", precizirao je Dinkić.
Porezi na istom nivou
Ministar ekonomije je ocenio da će privrednicima u ovoj godini najveći izazov biti očuvanje radnih mesta, i da privreda neće moći da računa na mogućnost smanjenja poreskih stopa ali "da neće doći ni do njihovog povećanja".
Dinkić je najavio da će predložiti i da se za izvestan broj preduzeća "skrati" rok vraćanja poreza na dodatu vrednost.
"Rok za povraćaj PDV-a za sve je 45 dana, dok je za pretežne izvoznike 15 dana. Predložićemo da se kriterijum za utvrđivanje ko je pretežni izvoznik ublaži, tako da tu uđu i oni koji 50 odsto svog prometa ostvaruju izvozom, i da to budu preduzeća koja imaju makar dva miliona evra izvoza", rekao je Dinkić.
Prema rečima ministra, privrednicima će biti omogućeno da od aprila konkretnim predlozima pomognu najavljenu "giljotinu propisa" koja će, kada bude sprovedena značajno olakšati i pojeftiniti njihovo poslovanje.
On je precizirao da će privrednici imati mogućnost da dostavljaju predloge koje zakone i podzakonske akte treba staviti van snage kako bi do kraja godine država imala jasnu sliku šta treba izbaciti iz pravnog okvira države.
"Očekivanja su da najmanje jedna trećina propisa bude stavljena van snage početkom naredne godine", rekao je Dinkić.
Dobri ekonomski rezultati u 2008. godini
Sumirajući ekonomske rezultate u 2008. godini, Dinkić je ocenio da su bili dobri, kada se uzmu u obzir osnovni parametri, a to su rast BDP-a od 6,3 odsto i jednocifrena inflaciju, ali da nas veliki izazovi čekaju u ovoj godini.
"Država nema veliki manevarski prostor. Moramo zbog nastale situacije imati strategiju preživljavanja sa blagim privrednim rastom", napomenuo je Dinkić.
Prehrambena i auto industrija će imati perspektivu u narednom periodu, ocenio je Dinkić, ali nije isključio mogućnost dolaska stranih proizvodnih kompanija koje bi zbog smanjenih troškova poslovanja mogle da izmeste svoju proizvodnju u Srbiju.
Dinkić je ukazao da privatizacija preduzeća tokom ove godine neće biti laka jer mnogi razmišljaju i vode računa kako da postojeći biznis očuvaju i da retko ko razmišlja o širenju poslova i novim investicijama.
Kad je reč o izboru strateškog partnera za RTB "Bor" Dinkić je podsetio da rok za otkup tenderske dokumentacije ističe krajem sledeće sedmice, ali i da bez obzira na to ima još vremena da se potencijalni kupci jave.
Povodom aktuelne situacije u kompaniji "Jat ervejz", koje se našla u teškoj situaciji nakon neuspele privatizacije, Dinkić je naveo da je Ministarstvo ekonomije uputilo predlog Vladi Srbije i Ministarstvu finansija da se odobri odgovarajuća pozajmica iz privatizacionih prihoda, koja bi omogućila isplatu dobrovoljnog socijalnog programa, a da se nakon toga odmah izdaju državne garancije za kupovinu na lizing četiri nova aviona.
