Izvor: RTS, 11.Jun.2009, 22:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Proglašena pandemija novog gripa
Svetska zdravstvena organizacija je proglasila pandemiju novog virusa H1N1 zbog stalnog porasta broja obolelih u SAD, Evropi, Australiji i Južnoj Americi. U Srbiji se situacija prati, izjavio za RTS epidemiolog Predrag Kon. Prvi put posle 41 godine proglašena pandemija neke bolesti.
Svetska zdravstvena organizacija proglasila je danas pandemiju novog virusa H1N1 >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << , poznatijeg kao svinjski ili meksički grip.
Gostujući u Dnevniku 2 RTS-a, epidemiolog Predrag Kon rekao je da u Srbiji nema novog gripa, ali da se situacija prati i da postoji velika verovatnoća da se pandemijski talas dogodi tokom jeseni.
"Mere koje donosimo služe da bi se lakše donosile odluke, kada se virus pojavi kod nas. Pokušavamo da otkijemo i izolujemo virus i na taj način donekle sprečimo njegovo širenje, ali građanima treba reći da se širenje virusa ne može sprečiti", rekao je Kon.
Istakao je da je leto vreme intenzivnih putovanja i promena mesta boravka i da se zbog toga može očekivati unos virusa gripa H1N1, a njegovo ozbiljnije širenje na jesen i zimu.
Rekao je da je u uslovima pandemije nužno smanjivanje kontakata među ljudima, a od presudne važnosti lična higijena.
To je prvi put posle 41 godine da SZO proglasi pandemiju nekog virusa.
Odluka SZO usledila je pošto je došlo do povećanja broja obolelih u SAD, Evropi, Australiji i Južnoj Americi.
U saopštenju koje je SZO poslala svim državama članicama, navodi se da je ta organizacija odlučila da podigne nivo uzbune sa petog na šesti stepen, što znači da je proglašena globalna pandemija meksičkog gripa.
Odluka je doneta posle hitnog sastanka članova SZO i eksperata koji je bio posvećen borbi protiv virusa meksičkog gripa.
Do sada je u 74 zemlje registrovano 27.737 slučajeva obolelih, uključujući 141 smrtni slučaj, a novi grip se zbog, do sada prilično blagog oblika, poredi sa pandemijom iz 1968. godine, kada je virus H3N3 usmrtio oko milion ljudi.
Različiti scenariji širenja virusa
Stručnjaci smatraju da bi danas sličan virus odneo daleko manje života zato što doktori raspolažu antivirusnim lekovima kao što su "tamiflu" i "relenca", a radi se i na izradi vakcine koju će, kako se očekuje, od oktobra obezbeđivati najveći proizvođači lekova, kao što su "Sanofi-Aventis", "Glakso Smit Klajn" i "Novartis".
Međutim, i slabiji oblik pandemije bi uticao na privredu ukoliko bi veliki broj ljudi odsustvovao sa posla oko nedelju dana zbog izraženih simptoma gripa, piše Rojters.
S druge strane, najgori mogući scenario bi bio ako bi se virus H1N1 pojavio u daleko ozbiljnijem obliku u toku zime na severnoj hemisferi i izazvao veliki broj oboljenja i smrtnih slučajeva, masovno odsustvo s posla i veći prekid putovanja i trgovine.
Takva situacija se, recimo, poredi sa pandemijom iz 1918. godine kada je u roku od 18 meseci umrlo 40 miliona ljudi, te bi zbog gripa sličnog toj vrsti s posla odsustvovalo čak 40 odsto radne snage.
Svetska banka je još prošle godine procenila da bi ozbiljna pandemija globalnu privredu koštala tri milijarde dolara, dok bi se globalni bruto domaći proizvod smanjio za skoro pet odsto.
Međutim, agencija ističe da sada, za razliku od 1918. godine, raspolažemo antibioticima koji spasavaju živote mnogih pacijenata obolelih od gripa sa sekundarnom infekcijom.
Pored toga, ozbiljnost pandemije će po svoj prilici varirati od zemlje do zemlje, kao i u zavisnosti od starosnog doba stanovništva, s obzirom na to da je do sada zapaženo veoma brzo širenje novog virusa u Australiji i među kanadskim Eskimima, dok su ljudi u kasnim pedesetim godinama života i stariji praktično imuni na ovo oboljenje, piše Rojters.
