Izvor: Blic, 02.Nov.2008, 01:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Profesori da se opredele: Državna ili privatna služba

Na koliko fakulteta rade pojedini univerzitetski profesori – niko ne zna, čak ni njihovi matični fakulteti koji moraju da im daju saglasnost za dopunski rad. Da nastavu drže na pet-šest fakulteta, postala je uobičajena praksa. Zbog toga ne čudi što su im kabineti stalno zaključani, što nema konsultacija i ozbiljnijeg rada sa studentima.

Neretko se dešava da profesori uzimaju semestralna odsustva, tako da se sa studentima prvi put „upoznaju" na ispitima. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<

– Danas imamo situaciju da jedan nastavnik predaje od Segedina do Crne Gore. Zanemaruje se činjenica da nije obaveza profesora samo da ispredaje i nestane s fakulteta. Tu su konsultacije, rad sa studentima. Evidencija o radu profesora ne postoji, a veoma često se dešava da i dekani ne znaju gde im sve profesori rade. Zakon o radu i Zakon o visokom obrazovanju obavezuje profesora da mora da dobije saglasnost nastavno-naučnog veća matičnog fakulteta za rad na nekom drugom fakultetu – kaže Smilja Lalić, generalni sekretar Univerziteta u Novom Sadu.

Akreditacija fakulteta koja je u toku naterala je pojedine univerzitete, među kojima i Beogradski, da zauzmu stav da profesori moraju da se opredele da li će raditi na državnom ili privatnom fakultetu. Na Elektro­te­hničkom fakultetu, koji je bio najliberalniji u pogledu rada svojih profesora, kažu da će se pridržavati ove odluke i da profesorima neće izdavati više saglasnost za rad na privatnim fakultetima.

– Sada je univerzitet zaoštrio politiku i mi ćemo je poštovati. Zbog ovakvog stanja na fakultetima, naravno da su najviše trpeli studenti. Akreditacija će i ovu oblast regulisati. Za sada niko nema zbirne podatke gde koji profesor radi. Znam lično nekoliko slučajeva da profesori rade na privatnim fakultetima bez dozvole svog matičnog fakulteta – kaže prof. dr Miodrag Popović, dekan Elektrotehničkog fakulteta.

Predsednik akreditacione komisije, prof. Slobodan Arsenijević kaže da se ovaj problem može rešiti samo ukoliko akreditaciju fakulteta bude pratio i registar profesora, a taj registar bude dostupan svima. Samo na taj način može se regulisati rad profesora. Podsećanja radi, Ministarstvo prosvete je trebalo da formira ovaj registar još 2005. godine, ali se do danas nije krenulo u realizaciju.

Osim zbog rada na više fakulteta, kvalitet nastave na fakultetima je slab i zbog velikog broja predmeta koje pojedini profesori predaju. Tako se dešava da jedan profesor predaje sedam-osam predmeta.

– Nemoguće je ozbiljno raditi na tolikom broju predmeta. Po akreditacionim kriterijumima, dozvoljeni maksimum je 12 časova nastave nedeljno, a prosek je šest časova nedeljno. Nema ni govora da neko predaje više od šest predmeta. To je apsolutni maksimum – dodaje prof. Popović.

Godišnje 180 časova po akreditacionim kriterijumima

Za svaki angažman u drugoj visokoškolskoj ustanovi profesor mora da traži odobrenje matične institucije, te pojedini fakulteti imaju spisak konkurentskih ustanova za koje se ne odobrava angažman. Po akreditacionim kriterijumima, profesor može da ima 180 časova nastave godišnje, ili šest nedeljno. Ukoliko ne ispuni taj broj časova, može da traže dozvolu za dopunski rad na drugim fakultetima.

Mešetarenje

Da ni akreditacija neće regulisati ovu oblast, potvrdili su nam i u akreditacionoj komisiji. Jedan deo materijala za akreditaciju koji su fakulteti morali da pripreme bile su i kopije radnih knjižica svih zaposlenih, sa ciljem da se utvrdi gde ko sve radi. Profesor Slobodan Arsenijević kaže da je bilo raznog mešetarenja i da je bilo falsifikovanja radnih knjižica.

Nastavak na Blic...