Izvor: RTS, 24.Mar.2013, 21:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Profesori bez zaštite
Gotovo 80 odsto nastavnika pretrpelo je neki vid verbalnog, fizičkog ili psihičkog nasilja od strane učenika. Svaki treći nastavnik bio u situaciji da mu prete i roditelji. Sindikalci tvrde da postojeći zakoni previše štite decu.
Rezultati istraživanja Foruma beogradskih osnovnih škola pokazuju da je gotovo 80 odsto nastavnika pretrpelo neki vid verbalnog, fizičkog ili psihičkog nasilja. Svaki treći nastavnik bio je u situaciji da mu prete i roditelji učenika - direktno >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << ili preko posrednika.
Prema podacima MUP-a, prošle godine prijavljeno je 40 delikata u vezi sa ugrožavanjem bezbednosti profesora.
Šta se dešava među četiri zida učionice, često ostaje tajna. Tek poneki snimak kamerom mobilnog telefona, svedočanstvo je da je atmosfera daleko od one kakva bi trebalo da bude i da su se mnoge stvari otele kontroli. Sindikalci tvrde da postojeći zakoni previše štite decu.
"Deca mogu apsolutno svašta da rade, da demoliraju školu, da vređaju nastavnika, da ne dolaze u školu, pa im se to pravda na određeni način. I to ide do fizičkog obračuna", ističe Radmila Dodić iz Foruma beogradskih osnovnih škola.
U istraživanju 7,5 odsto nastavnika je priznalo da su ih đaci fizički napali. Najšokantniji je nedavni primer kada je profesor u jednoj beogradskoj srednjoj školi poliven fekalijama.
Milorad Antić iz Foruma srednjih stručnih škola navodi da njegove kolege posle održanog časa u pojedinim odeljenjima imaju noćnu moru, da ne spavaju i da posećuju razne institucije da bi se zaštitili od toga.
"Niko nas ne štiti. Direktori škola i Ministarstvo sve guraju pod tepih da ne bi neka ružna misao izašla o toj školi. Došlo je do toga da je teže raditi u učionici nego u rudniku", kaže Antić.
Saradnja sa roditeljima problematične dece ponekad može problem da učini još težim, pošto prete školi, nastavniku ili direktoru. Smatraju da su svi drugi krivi što je njihovo dete takvo i ne prihvataju da problem uopšte postoji.
Potvrda toga je to što se roditelji trude da donesu lekarsko uverenje i da deci opravdaju časove, a da pritom ne razmišljaju gde su bila deca dok nisu bila u školi. Ponekad, u začaranom krugu nerešivih problema, i sami profesori dozvole sebi nedolično ponašanje.
Direktorka Medicinske škole u Beogradu Nada Trifković kaže da njene kolege profesori vrlo često sa dolaze vidno iziritirani.
"Morate da shvatite da šest, sedam časova dnevno, gde uporno skrećete pažnju a pritom dobijate, psovke, vređanje, bacanje na sto, mimiku prstima koja nije nimalo pristojna, odlazak sa časa... Naravno da ponekad profesori izgube živce. Ne pravdam profesore", kaže Trifkovićeva.
Ponekad se roditelji dece koja prave probleme čak i ne odazivaju na pozive nastavnika.
"Tačno je da se roditelji te dece ne pojavljuju, ali ono što mi predlažemo je da roditelji druge dece budu model da postoji drugačije ponašanje. Sledeće što može škola da radi je da kontaktira sa centrom za socijalni rad da utiče direktno na porodicu", smatra Biljana Lajović iz Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
Pojedine škole, u nameri da smanje nasilje, uvele su kodeks ponašanja za učenike i roditelje. To, međutim, nije dalo očekvane rezultate. Bolje rešenje je, pored saradnje svih institucija, kreativno osmišljena nastava koja će agresivnost učenika pretvoriti u pozitivnu energiju.
