Izvor: Šumadija Press, 07.Dec.2015, 14:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Profesor – šumadijski kralj širaza
Univerzitetski profesor, Dragan Rogan iz sela Lipovac, kod Topole, najveći je proizvođač širaza u Srbiji, koji važi za princa crvenih vina.
Ujedno, on je prvi vinar koji je u Srbiju doneo srebrnu medalju osvojenu na svetskom takmičenju u Francuskoj za širaz, vino koje dobija sve više pristalica i osvaja tržište. Profesor Rogan vinograd je zasadio nakon povratka iz Kanade, i ostavljenih katedri u Argentini, Čileu i Australiji, gde je proveo ukupno 26 godina. Za osam godina >> Pročitaj celu vest na sajtu Šumadija Press << bavljenja vinarstvom u Srbiji zasadio je ukupno 19 hektara vinograda.
– Došli ste u prestonicu širaza. Najveći smo proizvođači sorte grožđa od koje se pravi takozvani princ crvenih vina. Postojalo je predanje da širaz potiče iz Persije. Francuzi nisu pristajali na to, i radili su genetsku analizu. Dokazali su da širaz dolazi upravo od njih. U prethodnih 20 godina nijedno vino nije imalo bolju prodaju i dobilo više pristalica nego širaz. Zaljubio sam se u njega pre 30 godina kada sam boravio u Australiji, a oni su najveći proizvođači na svetu. Govorili su mi da ne mogu da ga gajim u Šumadiji. Nećete verovati od sve četiri sorte koje imam, on je najbolji. Mlađi ljudi prepoznaju ga kao vino koje nije robustno, ni teško – kaže prof. dr Dragan Rogan, ujedno i profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu.
I Kragujevac konkuriše sa vinima
U Topoli i okolini, tvrdi Rogan, kupljena je skoro sva kvalitetna vinogradarska zemlja. To daje nadu da će cela regija biti prepoznatljiva po vinu. Njegova iskustva kažu da je sve više mladih koji piju vina i postaju dobri poznavaoci.
– Interesantno je da i Kragujevac postaje poznat po vinima. Znam ko je sve kupio zemlju i ko će biti član našeg Udruženja vinara Šumadije. Za nekoliko godina biće sedam do osam ozbiljnih proizvođača grožđa i vina iz okoline nekadašnje srpske prestonice. Već sada imaju dve ozbiljne vinarije.
Loza ljubavi prema vinu kod profesora Rogana seže iz detinjstva. Tačnije, prema vinovoj lozi.
– Više volim vinovu lozu, nego da pijem vino. Jedan sam od retkih vinara kod koga stvari stoje baš tako. Od devete godine života izdržavao sam se od vinogradarstva. Rođen sam na Kosovu i Metohiji, gde je oko moje kuće bilo 1.200 hektara vinograda. Kao dete, za novac sam orezivao lozu i brao grožđe. Životni put odveo me je preko okeana – priča Rogan.
Onda je odlučio da se vrati u Srbiju i podigne vinograd:
– To je dečački san, koji sam pretvorio u realnost. Povratnik sam iz Kanade. Tamo sam živeo 26 godina i bio sam profesor na katedri za veterinu, što je moje osnovno obrazovanje. Predavao sam i na drugim kontinentima. Bio sam zamenik direktora jedne velike kanadske farmaceutske kompanije – dodaje najpoznatiji proizvođač širaza.
Kaže da je zajedno sa bratom dve i po godine tražio najbolju zemlju za lozu i od Fruške gore do Smedereva našao je parcele ispod Oplenca. Oko 80 odsto njegovog vinograda je zemlja crvenica sa krečanikom.
– Kupovao sam parče po parče. Ukupno sam kupio 57 parcela, da bih imao 19 hektara pod jednom kapom. Bilo je preko 80 vlasnika. U šali ponekad kažem da bih više bih novca zaradio kada bih napisao knjigu kako sam kupovao i prevodio zemlju u Srbiji. Za devet godina, od prvog čokota do danas, potrošio sam 1,3 miliona evra. I tu nije kraj. Ulažem još 600.000 evra u savremenu vinariju – kaže Dragan.
Osim merloa, šardoena i širaza Dragan priprema hektar zemlje da zasadi malagu. Porodica od koje je kupio parcelu nekada je tu gajila 80.000 čokota te sorte , i on planira da će vino od malage u kombinaciji sa smederevkom točiti samo u vinariji. Neće ga, kaže, biti u slobodnoj prodaji. U međuvremenu, osvojio je bronzanu medalju za šardone u konkurenciji od 860 uzoraka iz celog sveta. To nije kraj planova univerzitetskog profesora koji je često na putu od Oplenca do Novog Sada.
– Nadam se da će se moj sin vratiti iz Kanade i zaokružiti naše vinograde na 25 hektara i 120 000 boca godišnje. To bi imalo smisla, jer po evropskoj klasifikaciji i standardima, Šumadija ima 24 odsto zemljišta koje je pogodno za uzgoj vinove loze.
I pored uspeha, i jedinstvenog priznanja za proizvodnju širaza, Rogan kaže da kada bi sada ponovo birao, sigurno ne bih birao vinarstvo.
– Postoji poslovica za koju sam čuo tek kad sam se vratio. Ona kaže da ko voli da radi, nek vinograd sadi. Vinograd je neobično zahtevan i finansijski i vremenski Mora da se reaguje u trenutku. Dovoljno je samo 24 časa da zakasnite sa prskanjem ili da bilo šta ne odradite na vreme, i te godine pretrpećete ogromne štete. Naša ekonomska situacija u Srbiji nije najsvetlija. Prodaja vina ide slabo. Raduje me samo tendencija da se sve više prodaju i piju srpska vina. Kada sam dolazio iz Kanade, 80 odsto vina u restoranima je bilo stranih, a 20 domaćih. Sada je situacija, recimo, u elitnim restoranima, potpuno obrnuta.
