Izvor: Večernje novosti, 17.Feb.2013, 12:33   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Profesor Ratković: Prođe era kroz nauku

PROFESOR Radoslav Ratković - Era. Na ovom svetu broji 92. godinu. Ima li boljeg svedoka o protekloj eri od ovog Užičanina? - Kad se osvrnem na moje godine, uvek sam bio ono što sam hteo. Uvek savetodavac i konsultant, ali što dalje od vlasti. Nudili su mu razne političke funkcije, između ostalog da bude i gradonačelnik Beograda, ali je to odbijao smatrajući da je njegova misija nauka. Priznaje da je jedno vreme bio savetnik kod Milovana Đilasa, ali za kulturu, ne za politiku. Sa čuvenim >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Đidom, kaže, imao je dobre odnose. U tim razgovorima učestvovao je i Aleksandar Ranković, koji je imao kabinet pored Đilasovog. I taj "trojni" sastanak uvek se završavao argumentima jačeg mišljenja. Zatičemo ga u beržeri, okruženog knjigama koje su i njegov najbliži svet. Na mnogim koricama njegovo ime. Zagledan kroz terasu, pogled mu seže do Hrama Svetog Save. O religiji malo zbori, iako proučava "Jevanđelje". Iako tamo ne vidi "zvezdu" petokraku, njegova ideja i dalje je živa, levičarska. I u odmaklim godinama profesor Ratković je potpredsednik Saveza antifašista i predsednik "Nauke i društva". Takođe, i član komisije za odbranu doktorata na Fakultetu političkih nauka, kojem je zajedno sa svojim saborcem Najdanom Pašićem udario temelje. Nadimak Era koji ga prati celog života nadenuo mu je profesor Ristić iz trećeg razreda čuvene beogradske Muške gimnazije, rečima: "Evo, u klupama našeg Ere." Bilo mu je dvanaest godina kada je sa roditeljima, ocem advokatom i majkom domaćicom, došao u Beograd.NIČEG SE NE ODRIČEM TAJNA moje dugovečnosti nije u zdravom životu - kaže profesor. - Kad sam pušio, mnogo sam pušio. I sada ne preskačem ni rakiju, ni vino. Ali, ne preterujem. Jedem sve a omiljena mi je užička pršuta, kad je imam. Ležem dosta kasno, između jedan i dva, pratim sve, a trenutno čitam "Gavrana" Edgara Alana Poa. A kada se malo odmorim uzmem u ruke "Stari zavet". - Već u tim ranim godinama počeo sam da se upoznajem sa socijalističkim idejama - kaže profesor Ratković. - To su, zapravo, bile više socijalne teme. Oživeo je duh izdavaštva, osnovan je "Nolit", akademska društva, a studentska omladina se ujedinjavala... Upisao je prava, da nastavi porodičnu tradiciju. A onda je počeo rat. Seća se šestoaprilskog bombardovanja i odlaska mobilisanog oca u Makedoniju. Diplomirao je 1949. Prvih posleratnih godina nije se bavio ni pravom, ni naukom, već je zakoračio sa svojim kompanjonom Najdanom Pašićem u list "Mladi borac". Sa njim je i 1951. osnovao novi "NIN". Njegova briljantna profesorska naučna karijera počinje početkom 1960. osnivanjem Visoke škole političkih nauka. Samo pet godina kasnije postaje direktor te škole, a deceniju posle kreće munjevita karijera. Bio je prvi, a kasnije više puta dekan, a sve do penzionisanja, sa Najdanom Pašićem, sinonim i prepoznatljiva adresa Fakulteta na Voždovcu. Takođe i predsednik Ustavnog suda Srbije. - Centralni komitet doneo je odluku da se formira ustanova na najvišem nivou koja će izučavati društvo i obrazovati kadrove - kaže profesor Ratković. - I nije tačno da smo školu osnovali da bi Titovi ljudi imali nekakvu diplomu. Doduše, prvih godina niko se nije upisivao ko je imao manji čin od majora. Naša komisija je bila stroga na prijemu, ali su ipak neki popuštali pozivima iz kabineta. Ne mogu da grešim dušu, bilo je tu sjajnih školaraca, a među njima pamtim i visokog funkcionera iz Crne Gore, Vidoja Žarkovića. Čuveni profesor Era priseća se protekle ere u kojoj su on i njegovi sledbenici smelo odbacivali dotadašnje uverenje o uzrocima svetskih podela. Koren tog raskola nisu blokovi - socijalistički i kapitalistički, već razlike u društvu.SPORNA TITULA PROFESOR Ratković je često posećivao svoju drugu kuću na Voždovcu. Ali, u poslednje vreme sve ređe. Vređaju ga zakulisne igre oko dodele titule emiritusa, za koju ga je kandidovala većina njegovih kolega sa FPN. Ovo počasno zvanje osporava jedna grupica pozivajući se na famozni član po kojem niko ko je penzionisan pre 2005. ne može da se "ustoliči". Još ga više boli što njegovu blistavu karijeru pojedinci osporavaju njegovim poodmaklim godinama. A on i dalje piše i prati stvarnost. I ne diže ruke od nauke. - To je bilo plodno tle da se razviju nauke koje nisu dogmatske, već naučno zasnovane, a ja sam se trudio da ih afirmišem - kaže dr Ratković. - Ponosim se što sam u nazivu jednog stručnog teksta prvi upotrebio termin sociologija, koji je označio početak ere ove značajne naučne discipline. Ceo život posvetio je socijalističkoj naučnoj misli. Sagovornik "Novosti" još daleke 1959. objavio je čuveni rad "Socijalistička misao i oblici njegove deformacije." Mnogo godina kasnije taj sistem se bukvalno urušio na našim prostorima, a socijalistička ideja je zamenjena nekom kvazikapitalističkom. - Socijalizam je dokusurio poslednji rat na ovim prostorima i ta misao počela je da se deformiše da bi od Miloševića do ovih tranzicionih vremena potpuno nestao - kaže dr Ratković. - Teško ćemo se vratiti vremenu socijalne pravde i ravnopravnosti, jer su poremećeni osnovni temelji društva sa supkulturom, vidljivim nemoralom i lopovlukom i političarima koji žive od politike. Podsećamo profesora Ratkovića da je na Petom kongresu Saveza komunista Srbije biran za člana CK SKS, a on nam odgovara da stvari sa komunizmom stoje mnogo lošije nego sa socijalizmom. - Od komunizma ostao je "Manifest komunističke partije", jedan od najboljih dokumenata ljudske civilizacije - kaže profesor. - Dakle, samo dokumenti i sjajna ideja, ali "crvena vremena" će se teško vratiti. Ali, ja sam i dalje u duši i srcu ostao levičar. Bio komunista ili ne.

Nastavak na Večernje novosti...