Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 25.Nov.2012, 05:38   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Profesor Mihailo Đurić, godinu dana od smrti

BEOGRAD -

Ako se za ikoga može reći da je bio moralna i intelektualna veličina kod nas poslednjih decenija onda se, sasvim izvesno, u samom vrhu zamišljene skale te vrste, kod Srba, nalazi Mihailo Đurić, jedna od najsamosvojnijih i najbitnijih intelektualnih pojava koje smo imali u drugoj polovini 20. veka.

Mihailo Đurić napustio je ovaj svet pre godinu dana 25. novembra 2011.

Kada su početkom sedamdesetih započele ustavne reforme koje će dovesti do Ustava >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << iz 1974. među retkima koji su imali snage i hrabrosti da jasno predoče javnosti o čemu je reč i jedini koji je snosio teške posledice zbog tako principijelnog stava bio je Mihailo Đurić.

Čovek koji je stručno i principijelno ukazao da će se Jugoslavija sa takvim ustrojstvom raspasti osuđen je na zatvor a potom je usledilo prećutkivanje i izopštenost.

Vrhovni sud Srbije januara 1973. izrekao mu je konačnu presudu od devet meseci zatvora, čime je preinačena prethodna presuda Okružnog suda u Beogradu na dve godine.

Profesor koji je predavao Istoriju političke filozofije, po obrazovanju pravnik, filozof i klasični filolog, omiljeni predavač i besprekorni retor izdržao je zatvorsku kaznu u Zabeli do poslednjeg dana. Bio je smešten u zajedničku prostoriju sa desetinama drugih zatočenika među kojima je bilo i okorelih kriminalaca. Boravak u zatočeništvu, koliko je moguće, posvetio je literaturi, Prustu na primer, čiji obim i stil zahtevaju vreme i posvećenost, i violini od koje se ni u zatočeništvu nije odvajao.

Mihailo Đurić rođen je avgusta 1925. u Šapcu. Studirao je pravo, filozofiju i klasičnu filologiju a doktorirao je 1954. tezom "Ideja prirodnog prava kod grčkih sofista".

Godine 1972. odstranjen je sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, i osuđen, zbog otvorene, tada jedinstvene, kritike ustavnih rešenja koja su bila uvod u Ustav iz 1974. Na fakultet je vraćen 1990. gde je naredne '91. penzionisan.

Bavio se istorijom političkih teorija, sociologijom, teorijom države i prava, i posebno antičkom filozofijom, Ničeom i Hajdegerom. Do 1972. kada je sa fakulteta odstranjen predavao je Istoriju političkih teorija, Opštu sociologiju, Metodologiju društvenih nauka.

Kao univerzitetski profesor izvesno vreme predavao je na više evropskih univerziteta.

Bio je član Saveta časopisa "Praksis", Upravnog odbora Srpske književne zadruge, direktor godišnjih kurseva o Ničeovoj filozofiji u Dubrovniku, pokretač i glavni urednik časopisa "Filozofski godišnjak". Bio je član Srpske akademije nauka i umetnosti i Evropske akademije nauka u Salcburgu.

Omiljeni profesor, retko plodan autor, jedna potpuno antička ličnost dostojna Plutarhovih životopisa, dočekao je ipak da njegovi poštovaoci objave njegove Sabrane spise 2009. u 12 tomova.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...