Izvor: Politika, 23.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prodato već 300 srpskih preduzeća
Prilikom privatizacije zanemaruje se Srbija kao vlasnik, a vraćanje duga koji je iznosio 1,7 milijardi evra pada na njen teret
Otimanje imovine Republike Srbije i srpskih preduzeća već godinama se sprovodi kroz nelegalnu privatizaciju na Kosovu i Metohiji, tvrde srpski zvaničnici. Prema rečima Nenada Popovića, šefa Ekonomskog tima za Kosovo i Metohiju udosadašnjih 30privatizacionih talasa, prodato je oko 300 preduzeća u društvenom vlasništvu, pri čemu je na račun >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Kosovske poverilačke agencije (KPA) uplaćeno više od 280 miliona evra prihoda.
– Crnu sliku ekonomije Kosova upotpunjuje činjenica da su zbog visokog investicionog rizika, direktne strane investicije u potpunosti izostale, a gotovo sva preduzeća u južnoj pokrajini prodata su Albancima sa Kosova i Metohije ili inostranstva. Preduzeća koja su do sada privatizovana, prodata su po daleko nižoj vrednosti od tržišne. Najbolji primer za ovu tvrdnju je privatizacija Pećke pivare iz juna 2006. godine koja je prodata za iznos od 11,1 milion evra jednom albanskom biznismenu što je, prema objektivnim procenama, iznos koji je 10 puta manji od realne tržišne vrednosti – tvrdi Popović koji je nekoliko puta razgovarao sa predstavnicima KPA.
Kako kaže, stav druge strane je zasnovan na „protivpravnim uredbama kosovskih privremenih institucija kojim su poništeni svi propisi Republike Srbije posle 1989. godine”.
– Kada to imate u vidu svaki komentar je suvišan. Neko se usudio da izbriše deset godina pravnog poretka međunarodno priznate države Srbije što se nije desilo u istoriji modernog sveta.U neformalnim razgovorima sa predstavnicima stranih država uvek dobijemo neku vrstu podrške i razumevanja, međutim kada je u pitanju zvanična politika međunarodne zajednice svima je jasno da je na delu brutalno kršenje međunarodnog prava. Ako su neke države priznale lažnu državu na našoj teritoriji onda su ostale nepravde koje su počinjene gotovo beznačajne. Ipak, kao država moramo braniti svoje pravo i pravdu pred međunarodnim sudovima – najavio je Popović.
Da podsetimo, privatizaciju je Unmik poverio Kosovskoj poverilačkoj agenciji osnovanoj 13. juna 2002. godine, a sam proces prodaje počeo je u maju sledeće godine. Unmik je tamošnjoj agenciji poverio kompletnu privredu u društvenom vlasništvu. Tako je KPA postala vlasnik 720 društvenih preduzeća i svih šest javnih (Aerodrom Priština, Preduzeća za regionalno grejanje u Đakovici i Prištini, Kosovske energetske korporacije, Pošte i telekomunikacije Kosova, železnice, preduzeća za vodosnabdevanje, kanalizaciju i navodnjavanje).
Preovladao je „radikalan model” brze privatizacije bez obzira na vlasničku strukturu. Za društvena preduzeća taj model je poznat kao „spin of”. Od postojećeg preduzeća se formira novo, a svi dugovi i obaveze ostaju na starom preduzeću. Oba zajedno čine holding čiji je vlasnik KPA. Prodaje se, međutim, samo novo preduzeće. Poverioci starog preduzeća mogu svoja prava da traže preko Međunarodnog odeljenja vrhovnog suda Kosova. Prihod od prodaje ostaje KPA, a on onda odlučuje u kojoj meri će obeštetiti poverioce starog preduzeća. Dvadeset odsto novca od prodaje odlazi zaposlenima, a ostalih 80 odsto, navodno, odlazi u fond iz koga se namiruju poverioci. Za potraživanja nije predviđena sudska procedura nego direktan dogovor sa KPA. Sa spiska zaposlenih uglavnom su se Srbi brisali.
Srpski zvaničnici su nekoliko puta isticali da nemaju ništa protiv privatizacije, već je sporan način na koji se prodaja obavlja. Pri tome se potpuno zanemaruje Republika Srbija kao vlasnik, a otplata kosovskog duga koji je iznosio 1,7 milijardi evra pada na njen teret.
Svoja vlasnička prava Srbi zvanično mogu da traže preko Vrhovnog suda Kosova. Međutim, kako navodi Siniša Ljepojević, novinar Tanjuga, u svojoj knjizi „Kosovo i Metohija – realnost, ekonomija i zablude”, pokazalo se da je to samo puka formalnost. „Dosad se tom sudu obratilo oko 200 preduzeća iz Srbije za zaštitu vlasničkih prava ali, prema tumačenjima kosovskih vlasti i Unmika oni nemaju nikakva prava”, navodi Ljepojević.
A. N.
-------------------------------------------------------
Jednostranim proglašenjem nezavisnosti Kosova i Metohije, državi Srbiji se uskraćuje pravo raspolaganja poljoprivrednim i građevinskim zemljištem, šumama, rudnim i mineralnim bogatstvima, službenim, poslovnim i stambenim zgradama kao i objektima posebne namene.
Rezerve ruda i minerala: uglja 15 milijardi tona, lignita 14 milijardi tona, olovo i cinka 42,2 miliona tona, nikla i kobalta 13,3 miliona tona, magnezita 5,4 miliona tona, boksita 1,7 miliona tona.
Vrednost nepokretnosti: Na Kosovu i Metohiji nepokretnosti vrede 220 milijardi dolara, od čega je vrednost privatne imovine četiri milijarde dolara.
Privredna komora Srbije: Prema nekompletnim podacima, preduzeća iz centralne Srbije na Kosovu i Metohiji imaju 1.218 objekata, a preduzeća iz Vojvodine 14. Samo PTT poseduje130 objekata, ŽTP 55, EPS 18 i Srbijašume 45.
Imovina EPS-a: Na Kosovu i Metohiji imovina EPS-a veća je od tri milijarde dolara.
Vojna imovina: Samo aerodrom Slatina 95 miliona evra.
Od 1961. do 1990. godine na Kosovu i Metohiji je uloženo oko 17 milijardi dolara. Razvoj Kosova i Metohije finansiran je iz Saveznog fonda za razvoj nerazvijenih, kao i iz Pokrajinskog fonda za razvoj, koji je od 1992. nasledio Fond za razvoj Republike Srbije. Od 1997. tu funkciju je preuzela Direkcija za razvoj Kosova i Metohije. U dosadašnjih trideset privatizacionih talasa prodato je 300 srpskih preduzeća. Račun kosovske povereničke agencije tako je dopunjen sa više od 280 miliona evra. Prosečna cena firmi iznosi milion evra a 90 odsto kupaca su Albanci.
[objavljeno: 24.02.2008.]
