Izvor: Večernje novosti, 11.Nov.2013, 22:39   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Prodali kuću da podignu manastir

DA ne znamo da će, i ona, doprineti obnovi Bešenova u koju su se, plemenito, uključile i „Novosti“, priča o nama nikada ne bi dospela do javnosti. Jer, ono što smo učinili i što, i dalje činimo jeste samo ostvarivanje poslušanja koje nam je dao Gospod. A to valja raditi u tišini, smernosti i dubokoj pokornosti. Jadranka i Ivan Mitrović danas žive u pre mnogo decenija napuštenom, i više nego skromnom, kućerku, tek nekoliko desetina metara udaljenom od novih temelja manastira Bešenovo. >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Tu su se uselili uz blagoslov Njegovog preosveštenstva episkopa sremskog Vasilija pošto su, prethodno, za 20.000 evra, prodali porodičnu kuću u Rumi i sav taj novac, ne kolebajući se, priložili za obnovu manastira do temelja srušenog u Drugom svetskom ratu i neposredno posle njega. - Vera je, oduvek, duboko, bila ukorenjena u mojoj porodici, a to je, celim bićem, prihvatila i Jadranka - objašnjava Ivan put do ove odluke. - Godinama smo obilazili naše manastire i, tako, 1998. stigli i u Vitovnicu kod Požarevca. Tu nam je naš potonji duhovnik, otac Tadej, bez bilo kakvog dodatnog objašnjenja, rekao da nas, zapravo, čeka manastir Bešenovo i tako nam označio put kojim nam valja ići. Odmah posle toga su, razume se, otišli na padine Fruške gore i zatekli - golu ledinu. Korov je već bio sasvim sakrio temelje nekadašnje svetinje, a naznaka obnove nije bilo ni od kuda. Posle nekoliko neuspešnih pokušaja, ona će ozbiljnije početi tek 2012. godine, kada će se njih dvoje, nikad ne zaboravivši pouku oca Tadeja, odreći i doma u Rumi, i novca koji su za njega dobili i sasvim preseliti na padine Fruške gore. - Između materijalnog koje je, nažalost, postalo toliko važno, ali koje je kratkotrajno, i duhovnog koje je, jedino, večno, mi nikada nismo imali dilemu - vele, na novim temeljima manastira koje obasjavaju za novembar gotovo nestvarno topli sunčevi zraci. Temelji su, inače, izliveni pre otprilike mesec dana, a prilikom osvećenja u njih je, po drevnom običaju, pohranjena i gramata sa imenima Jadranke i Ivana, kao glavnih ktitora. To ih, kažu, samo dodatno obavezuje da uz manastir ostanu sve dok se on, konačno, ponovo ne uzdigne do neba svete Fruške gore i tako će i biti. A potpuno odricanje od ovozemaljskog i primanje monaškog postriga vide kao logičan nastavak, i cilj, svojih života. - Bog će, kao i o svemu drugom, odlučiti i o tome - kažu smireno i smerno. - Ne, nismo mi sada iskušenici, mada u kuću, u dubokoj molitvi, već sada živimo monaški. Znak da je za to došlo vreme će nam biti poslat i mi ga, s radošću, iščekujemo. DECA SU NAS PODRŽALA Mitrovići imaju troje dece, Branku, Petra i Tamaru, i troje unučadi, Viktoriju, Viktora i Atinu. Na putu je i četvrto, devojčica za koju se Ivan nada da će se zvati Milica. Tamara se, u međuvremenu, zamonašila i sada je sestra Jelisaveta u manastiru Kalenić. Svi su, vele, bez rezerve podržali njihovu odluku da ostatak svojih života posvete obnovi Bešenova. SAMO JE NEBESKA MAPA VEČNA Mitrovići su za Bešenovo prvi put čuli 1998. u Vitovnici. Tek nekoliko godina docnije su, međutim, čitajući oskudnu literaturu o manastiru, saznali da su se u njemu, još u 16. veku, bežeći ispred Turaka, sklonili monasi upravo iz Vitovnice. - I to nas je uverilo da, u vremenu, postoji samo jedna pouzdana, i večna, mapa, ona nebeska - kažu uglas njih dvoje.

Nastavak na Večernje novosti...