Izvor: Blic, 10.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prodaju bubrege da bi prehranili porodicu
Zbog stalne nestašice organa u svetu raste broj osoba koje čekaju transplantaciju. Zbog toga je došlo do formiranja ilegalnog tržišta delova ljudskog tela, podržanih od istraživačkih laboratorija i velikih farmaceutskih kompanija. Stope profita ovog crnog biznisa porede se zaradama ostvarenim od trgovine narkoticima i naoružanjem. Po broju transplantacija Srbija je poslednja u Evropi, a gde je njeno mesto u ilegalnoj fabrici ljudskih organa, pokušala je da otkrije ekipa B92 u najnovijem >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << serijalu „B92 istražuje".
Zvanični podaci kažu da ilegalne trgovine organima nema. Zato je ekipa B92 odlučila da krene tragom internet oglasa. Pošli su na ugovoreni sastanak, navodno kupujući bubreg za bolesnog brata. U centru Beograda sastali su se sa momkom koji za svoj bubreg traži 20.000 evra.
- Sad sam već u poziciji da nemam gde, samo to imam. A inače sam zaveštao organe pre jedno šest meseci, sad... to je posle smrti, a kad će to biti... - rekao im je taj momak.
I novinar „Blica" se juče uverio da na Internetu postoji veliki broj oglasa u kojima ljudi iz naše zemlje, ali i cele jugoistočne Evrope, pokušavaju da prodaju neki od organa ne bi li prehranili svoju porodicu. Međutim, nemoguće je bilo pronaći i jednu osobu koja je tako nešto već uradila. Ne samo juče, već i u svim ranijom pokušajima da se ova priča odmota.
Iako su i prodaja organa i javno oglašavanje zabranjeni, do sada, saznaje B92, nije pokrenuta nijedna istraga bilo protiv osoba koje trguju organima, a koje bi mogle dovesti i do posrednika i organizatora tog posla.
Branko Stamenković, zamenik Drugog opštinskog tužilaštva, kaže za B92, da ne poznaje nijedan predmet koji je vođen na osnovu trgovine organima, ali dodaje da ako ima takvih oglasa, onda verovatno postoji i tražnja i ponuda, te da to treba proveriti i videti da li iza toga stoji organizovani kriminal.
U policiji kažu da zvaničnih oblika tog kriminaliteta nema, ali da ima indicija da se u Srbiji trguje organima. Nepostojanje posebnog odeljenja za suzbijanje visokotehnološkog kriminala uglavnom je bilo objašnjenje zbog čega ni policija ni tužilaštvo ne idu tragom internet oglasa.
U našem zakonu nije postojalo krivično delo koje sankcioniše ovu ilegalnu trgovinu sve do 2003. godine. Januara 2006. godine ovo delo je izbrisano iz Krivičnog zakona Srbije. A sistem kontrole medicinskih klinika, posebno privatnih, ne omogućava potpuni uvid u njihove delatnosti. Pitanje je koliko možemo biti sigurni da jedna očna klinika koja obavlja transplantacije rožnjača poseduje transplante koji ne potiču sa crnog tržišta.
Tomica Milosavljević, ministar zdravlja, kaže za B92 da „u svakoj sredini gde za nečim postoji potreba, a toga nema, postoji rizik od ilegalne trgovine", ali da on „nije imao saznanja koja bi na tu trgovinu upućivala".
B92, ipak, podseća na slučaj Petra Šutovića. Ovaj britanski državljanin pronađen je mrtav 27. januara 2004. godine u svom stanu u Beogradu. U izveštaju srpske policije piše da je nađen mrtav na krevetu, sa iglom u ruci, i da je verovatan uzrok smrti predoziranje narkoticima. Nakon obdukcije obavljene na Institutu za sudsku medicinu u Beogradu, njegovo telo prebačeno je u London, gde je prilikom reobdukcije utvrđeno da u telu nema srca i pankreasa.
Njegova majka Snežana Šutović tvrdi za B92 da je dr Petković, koji je potpisao obdukciju, izjavio: „Englezi su slepi, srce je u telu", a da je direktor Instituta za sudsku medicinu u Beogradu dr Branimir Aleksandrić, međutim, potvrdio da su srce i pankreas uzeti radi toksikološke analize. Ostalo je nejasno zbog čega onda to nije zavedeno u obdukcionom zapisniku. Danijela Slavnić, stručni savetnik u Udruženju porodica nestalih na Kosovu i nedašnji pripadnim UN policije, potvrđuje da je na Kosovu u proteklih osam godina otvoren niz sumnjivih, neregistrovanih ordinacija, privatnih klinika. I podseća na izveštaje stranaca iz 2002. godine koji su ukazivali na mogućnost obavljanja ove vrste kriminala na Kosovu. Sumnje da se na Kosovu trguje delovima ljudskih tela, vezivane su i za imena pojedinih međunarodnih patologa.
Putevi trgovine organima
Uobičajeni rute ilegalne trgovine organa:
n od Latinske Amerike prema Severnoj Americi, Evropi i Srednjem istoku
od zemalja sovjetskog bloka ka baltičkim zemljama
i Zapadnoj Evropi
od Rumunije ka Italiji, pa preko Turske i Kipra prema Izraelu i Srednjem istoku
od Kosova i Albanije prema Italiji i Zapadnoj Evropi i Srednjem istoku
od Kambodže i Vijetnama
prema Tajlandu
od Tajlanda i Filipina prema Australiji, Novom Zelandu i Tajvanu
od Indije i Pakistana prema Srednjem istoku
(Podaci dr Ljiljane Tomašić, „Trgovina ljudskim organima")
