Izvor: RTS, 13.Dec.2008, 20:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prodaje se Ajnštajnovo pismo Milevi
Pismo Alberta Ajnštajna upućeno njegovoj prvoj supruzi Milevi Marić uskoro će biti na prodaju.
Aukcijska kuća "International Autograph Auctions" ponudiće kupcima večeras, u "Radisson Edwardian" hotelu u Hitrouu, pismo Alberta Ajnštajna koje je slavni fizičar poslao prvoj supruzi Milevi Marić u periodu kada više nisu živeli zajedno.
Ajnštajn u pismu optužuje suprugu da ne prenosi njegove poruke deci i oštro odgovara na njene optužbe da ne brine dovoljno >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << o porodici.
Pismo je pisano 12. decembra 1914. godine, kada su Albert i Mileva još uvek bili u braku, ali su živeli odvojeno. Razveli su se tek 1919. godine.
Ajnštajn prebacuje supruzi da ne prosleđuje njegova pisma deci, ćerki Liserl i sinovima Hansu Albertu i Edvardu.
Što se tiče finansijske pomoći, Ajnštajn piše: "Već sam ti objasnio da ću tebi i deci svaka tri meseca slati najmanje 5.600 maraka, osim u slučaju da moji prihodi budu znatno smanjeni".
Aukcionari se nadaju da će pismo dostići vrednost od 2.000 funti.
Mileva i Albert
U leto 1896. Mileva je upisala studije medicine na Univerzitetu u Cirihu.
U oktobru se prebacila na Državnu politehničku školu na studije matematike i fizike. Ona je bila tek peta žena koja je bila primljena u ovu školu. Jedan on njenih kolega na predavanjima iz fizike je bio Albert Ajnštajn, koji je tada imao 17 godina.
Prve dve godine studiranja su bile vrlo uspešne za Milevu. Jedan semestar je provela u Hajdelbergu. Dok je bila odsutna dopisivala se sa Albertom, koji joj je napisao da mu nedostaje.
U Cirih se vratila 1899. i njihova veza je planula. Milevini roditelji se nisu protivili toj vezi, pošto su znali da su njene šanse za brak bile male zbog njene bolesti.
Međutim, Ajnštajnovi roditelji su se protivili jer je bila starija od njega tri i po godine i nije bila Jevrejka. Njihova veza je ipak krunisana brakom, a 1902. godine Mileva je rodila ćerku Liserl.
U međuvremenu, Albert je u dobio posao u patentom zavodu u Bernu. Albert i Mileva su se venčali u Bernu 6. januara 1903. godine.
Neko vreme pre venčanja, Liserl je obolela od šarlaha. Nije poznato da li je umrla ili je data na usvajanje.
Kada se Mileva pridružila Albertu u Bernu, dete nije bilo sa njom. Njihov brak je funkcionisao tako što je Albert šest dana nedeljno provodio u patentnom zavodu, slobodno vreme je posvećivao fizici, a Mileva je pokušavala da se nosi sa gubitkom deteta i neuspehom na fakultetu. Ipak, brak je krenuo na bolje kako je Albert dobio povišicu i rođenjem sina Hansa Alberta. Ajnštajn je 1905. objasnio foto-električni efekat, a 1908. godine je dobio licencu za rad na univerzitetu u Bernu.
Sledeće godine je dao otkaz na Univerzitetu u Bernu i patetnom zavodu i prihvatio je mesto vanrednog profesora teorijske fizike na Univerzitetu u Cirihu.
Ajnštajn je počeo da se dopisuje sa bivšom devojkom, pa je njihov brak zapao u krizu. Da bi vratio mir, otputovali su na odmor. Njihov drugi sin Edvard je rođen 1910. godine.
Sledeće godine, Albert se sa porodicom preselio u Prag gde je postavljen za redovnog profesora na Univerzitetu Karl-Ferdinand. Za Milevu je ovaj prelazak bio težak. Kao Srpkinja je bila osetljiva na napetosti između nemačkih i čeških nacionalista, sa kojima se kao Slovenka identifikovala.
Ljubavnica Elza
Ajnštajn se 1912. godine vratio u Cirih, što je bio potez za koji je Mileva verovala da će ojačati njihov brak.
Ipak, Albert je pronašao novog saradnika za matematiku Marsela Grosmana. Takođe je imao novu ljubavnicu, rođaku Elzu Lovental.
Ova kriza je došla u proleće 1914. kada je Albert prihvatio položaj stalnog člana prestižne Pruske akademije nauka kao i mesto redovnog profesora na Univerzitetu u Berlinu.
Mileva je ispočetka odbila da prati Alberta, pošto je Elza živela u Berlinu, ali su se ipak preselili. Albert je napravio spisak naredbi za Milevu, sa zapovestima kao što su "odgovaraj mi samo kada ti se obratim".
1914. godine, dan pre izbijanja Prvog svetskog rata, Mileva je spakovala stvari i vratila se sa decom u Cirih. Albert je ostao sa Elzom i dovršio Opštu teoriju relativnosti.
Godine 1916. Albert je zatražio razvod.
Dok je Mileva bila bolesna, njena mlađa sestra Zorka se brinula o deci, ali je Zorka doživela nervni slom, pa je sledeće dve godine provela u psihijatrijskoj klinici.
Mileva je konačno pristala da Albertu pruži razvod 1918. godine, a Ajnštajn se složio da Milevi da novac od bilo koje buduće Nobelove nagrade.
Zvanično su se rastali 14. februara 1919. godine, a Albert se oženio Elzom 2. juna iste godine.
Te godine, savijanje svetlosti u gravitacionom polju za pomračenje Sunca bilo je glavni dokaz za Opštu teoriju relativnosti, što je Ajnštajnu donelo svetsku slavu.
