Izvor: RTS, 17.Feb.2013, 21:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prodaja srpskih oranica strancima
Stručnjaci smatraju da Srbija može da odloži prodaju zemlje strancima. Iz Brisela poručuju da nema osnova za promenu Sporazuma o pridruživanju. Srbija je prihvatila odredbu SSP-a po kojoj se obavezala da zemlju neometano prodaje strancima četiri godine nakon stupanja na snagu tog sporazuma.
U poslednjih šest meseci oranice u Vojvodini se prodaju i za 15 do 20 hiljada evra po hektaru. Na rast cena, kažu stručnjaci, utiče to što se bliži dan kada će stranci neometano >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << moći da kupuju zemlju. Stručnjaci kažu da je poljoprivredno zemljište trajno dobro o kojem se posebno mora voditi računa i da će cena zemlje ubuduće samo da raste. Nadležni najavljuju da će od Evropske komisije zatražiti da se produži rok u kojem stranci neće moći da kupuju zemlju.
Srbija je, ocenjuju mnogi, pogrešila kada je prihvatila odredbu SSP-a po kojoj se obavezala da zemlju neometano prodaje strancima četiri godine nakon stupanja na snagu ovog sporazuma. Za to je potrebno da dokument ratifikuju sve zemlje. Kako Litvanija to još nije učinila, rok nije počeo da teče. Međutim, pitanje je kada će i ta zemlja potvrditi sporazum.
Miloš Milovanović iz Ministarstva poljoprivrede kaže da je ta odredba u SSP-u nastala u jednom drugom vremenu, i da je reč o 2005. godini i u spoljno-političkim okolnostima u kojima se samo članstvo Srbije u EU očekivalo mnogo ranije, nego što se to sada čini.
Mnoge države ugovorile su znatno duže rokove. Tako je Poljska zabranila prodaju zemlje strancima 12 godina od punopravnog članstva, a Mađarska je ugovorila rok od sedam plus tri godine.
"Mi ćemo verovatno biti u obavezi da prodajemo zemlju strancima, pre nego što i postanemo punopravna članica EU", rekao je profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Miladin Ševarlić.
Nadležni kažu da će od Evropske komisije zatražiti da se rok koji je dogovoren produži, kako bi srpski proizvođači postali konkurentniji.
"Mi imamo konkurentne krupne proizvođače koji mogu da izdrže tržišnu utakmicu, ali imamo i nezanemarljivu kategoriju, uslovno rečeno, malih i srednjih proizvođača kojima je potreban jedan tranzicioni period i pomoć države", kaže Milovanović.
Iz Brisela poručuju da zahtev Srbije još nije stigao, ali da po njima nema osnova da se sporazum menja.
Portparol Direkcije za proširenje Evropske komisije Peter Stano kaže da pod pretpostavkom da će sporazum stupiti na snagu 2013. godine, puno pravo kupovine i vlasništva nad zemljom građani EU steći će 2017. godine.
"Srbija će do tada imati dosta vremena da se prilagodi. Na to ne treba gledati kao na pretnju, već kao na šansu, jer oni koji kupuju zemlju, obično donose i znanje i investicije", kaže Steno.
Ipak, profesor Ševarlić upozorava da se po osnovu sticanja svojine nad zemljištem mogu tražiti i druga prava.
Ševarlić kaže da je u Španiji, u jednom području kada su nemački penzioneri pokupovali više od 50 odsto teritorije, traženo da nemački penzioner bude predsednik opštine.
Zbog toga bi, kaže, umesto da čeka na odluku Brisela, Srbija trebalo da izmeni Zakon o poljoprivrednom zemljištu, kojim će pooštriti uslove za kupovinu oranica, koje će morati da ispune i državljani Srbije i stranci.
"Od toga da moraju prijaviti mesto boravka u Srbiji nekoliko godina da prednost imaju vlasnici susednih parcela, da prednost imaju poljoprivrednici mlađe životne dobi", kaže Ševarlić.
Stručnjaci ukazuju na to da je važno da se prema poljoprivrednom zemljištu odnosimo kao dobri domaćini, jer će i hrana biti sve traženija. A i ona je sve skuplja.
