Izvor: Radio 021, 17.Nov.2014, 08:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prodaja Tesla banke na ivici zdravog razuma
Odlukom Vlade Srbije, Republički fond za razvoj prodaće 29,6, a Vlada Vojvodine 25,6 odsto akcija "Tesla banke" investicionom fondu iz Norveške za samo milion evra i tako napustiti tržište Hrvatske čime će ujedno znatno umanjiti mogućnost podrške ekonomskom jačanju tamošnje srpske zajednice, odnosno povratku izbeglica u stari kraj.
Potez se pravda gubitkom u dve poslednje godine, međutim, priča ima dublju pozadinu.
Suština je da je naša banka, čije akcije >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << je nasledila Vlada Vojvodine, odustala od tržišta na kome ima obezbedjenu, istina relativno malobrojnu, ciljnu grupu. Ulazak smo platili tri puta više, tako reći džabe, čak ni na Zapadnom Balkanu nema tržišta za koje se ne mora izdvojiti više desetina do nekoliko storina miliona evra.
Inicijativu o osnivanju "Tesla banke" započeli su Milorad Pupovac, lider srpske zajdnice u Hrvatskoj, i Ananije Pavićević, osnivač i dugogodišnji direktor "Metals banke", ali se osnivanje prolongiralo iz više razloga. Jedan od tih razloga je iskontruisana nelikvidnost "Metals banke" u trenutku kada je bila jedina na "A" listingu Beogradske berze, te potonja problematična kupovina akcija od strane Vlade Vojvodine i preimenovanje u "Razvojnu banku Vojvodine".
Oko spornog preuzimanja "Metals banke" vodi se više sporova, dok država navodno propituje i razloge likvidacije Razvojne banke Vojvodine; sačekaćemo, nadamo se, pravosudni rasplet oba slučaja.
Problem "Tesla banke" je nedovoljan kapital, 4,8 miliona evra; sa tom svotom banka ne može poslovati ni u najnerazvijenijim zemljama sveta. Jednostavno, troškovi poslovanja nadmašuju bankarsku dobit, a tim više što ni svi akcionari nisu uplatili sumu srazmernu vlasništvu.
Ipak, Srbija je loše poslovanje likvidiranih "Agrobanke","Razvojne banke Vojvodine" i "Univerzal banke" pokrila sa oko 800 miliona evra novca poreskih obveznika, najavljuje još 40 miliona evra za spas Srpske banke, pomoć očekuju i Dunav osiguranje, Poštanska štedionica... Teško da nije mogla naći 10-tak miliona evra za dokapitalizaciju "Tesla banke", jedinu koju je neka ovdašnja banka osnovala u inostranstvu i koja ima solidne plasmane, iako minus nastaje usled malog obima kapitala, nedovoljnog da pokrije uobičajene bankarske izdatke.
U suštini, Vlada Srbije mada ima naglašenu nacionalnu retoriku, konkretnim potezom ne čini ništa da pomogne povratak izbeglica, pri čemu, i to je poslovni potez na ivici zdravog razuma, napušta tržište za tričavih milion evra. Kada se u budućnosti uspostave intezivniji regionalni odnosi, ulazak na ovo tržište neće biti jeftiniji od stotinak miliona evra. Ko onda može da razume prodaju većinskog vlasništva u "Tesla banci"? (Živan Lazić)
