Izvor: Southeast European Times, 23.Maj.2012, 22:56   (ažurirano 02.Apr.2020.)

„Proces preporoda“ izaziva pomešana osećanja kod bugarskih Turaka

Dvadeset tri godine nakon okončanja sramotnog procesa promene imena Turaka u Bugarskoj, neki slave demokratiju, dok se drugi bore da zaborave bol i patnju.

23/05/2012

Cvetina Borisova za Southeast European Times iz Džebela -- 23.5.2012.

Hiljade ljudi okupilo se u subotu (19. maja) u gradu Džebel na jugu zemlje da obeleže 23. godišnjicu protesta lokalnih Turaka iz novembra 1989. godine, za koje se smatra da su bili početak rušenja komunističkog režima.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << />
„Danas sam ispunjen radošću, zato što slavimo demokratiju“, izjavio je za SETimes Samir Redžep. On je bio prisiljen da napustiti svoj rodni grad tokom takozvanog Procesa preporoda. „Još ovde imam kuću i drago mi je da mogu da se vratim da je obiđem.“

Redžep je bio jedan od, kako se procenjuje, 360.000 od ukupno 1,2 miliona Muslimana koji su živeli u Bugarskoj, a koji su napustili njenu teritoriju u periodu od juna do avgusta 1989. godine, koji je kasnije nazvan „velikom ekskurzijom“. Tome je prethodila velika petogodišnja kampanja Proces preporoda, čiji je cilj bio da se njihova tursko-arapska imena promene u bugarska. Komunističke vlasti koristile su sva sredstva, uključujući silu i represiju, da pomere taj proces napred.

Neki kažu da je proces bio motivisan ekonomskim razlozima -- pojavljivala se kriza i podsticanje patriotizma je pomagalo vladajućoj Komunističkoj partiji da ojača svoju vlast. Drugi kažu da je to imalo veze sa zabrinutošću oko sve većeg broja lokalnih Turaka na teritoriji Bugarske. Treća teorija je da je to bio eksperiment koji bi, da je uspeo, bio ponovljen u bivšem Sovjetskom Savezu, radi rešavanja njegovih manjinskih pitanja.

O čemu god da se radilo, muslimani su odgovorili oštrim protestima, koji su prvih godina bili sporadični, ali su kasnije postali organizovani i kulminirali su takozvanim „majskim događajima“ 1989. godine. U tih pet godina prisilne asimilacije ubijeno je više desetina ljudi, stotine ih je poslato u zatvor, a hiljade njih primorano je da napusti svoje domove, od kojih se mnogi nikada nisu vratili.

„Bili smo proterani. Dali su nam nove pasoše silom, one sa našim promenjenim imenima u njima, i rekli nam da odemo ako ih ne želimo“, izjavio je za SETimes čovek koji se predstavio samo kao Fikret, zbog osetljivosti pitanja imena. „Imao sam svoje ime, zašto su ga promenili?“

S obzirom da su tenzije postajale opasno visoke, a mnogi otvoreno izražavali svoje protivljenje -- privlačeći neželjenu međunarodnu pažnju -- vlasti su pozvale Tursku „da otvori svoje granice“ sa Bugarskom i pusti sve one koji žele da je posete ili da žive tamo. Tako su otišle hiljade „turista“, uključujući i neke od najistaknutijih aktivista, koji su nasilno proterani.

Za mnoge koji su ostali 19. maj je tužan dan sećanja. „Ne želim da se vraćam u prošlost -- oni [komunistički režim] su mi upropastili život. Proveo sam toliko godina u zatvoru, nije mi bilo dozvoljeno da radim. Evo, počinjem da se tresem kada se setim tih dana“, izjavio je SETimes-u Ismail, koji takođe nije želeo da otkrije svoje prezime.

Početkom ove godine bugarski parlament je usvojio deklaraciju u kojoj se osuđuje Proces preporoda. Ismail, međutim, nije impresioniran. „Jedna deklaracija ne znači ništa... Ništa materijalno ne može da nadoknadi bol koju sam ja pretrpeo“, rekao je on.

„Političari koriste prošlost da bi se poigravali sa umovima ljudi. Oni ne bi trebalo da podsećaju ljude na te mračne dane iz svojih političkih razloga“, dodao je on.

Tokom subotnjeg obeležavanja godišnjice u Džebelu, političari iz glavne stranke bugarskih Turaka Pokreta za prava i slobode (MRF) iskoristili su priliku da iznesu svoje ciljeve i izborna obećanja uoči opštih izbora sledeće godine.

„Sve se to desilo zbog politike. Imao sam prijatelje -- prijatelje Bugare, prijatelje Turke. Nikome nije bilo bitno kako se zovem... Ono što je važno u životu jesu ljudskost i prijateljstvo. Oni su to uništili zarad sopstvenih ciljeva i interesa“, rekao je Fikret, podižući svoju torbu i krenuvši ka autobusu koji će ga odvesti nazad u Tursku.

Nastavak na Southeast European Times...