Izvor: Blic, 25.Apr.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Problemi zbog pritvora
Problemi zbog pritvora
Opravdanje da je davanje širokih ovlašćenja policiji neophodno za povećanje njene efikasnosti u borbi protiv organizovanog kriminala predstavlja zabludu. Smeće se sa uma da je organizovani kriminal u prošloj deceniji upravo nastao u sprezi s policijom i pod njenom zaštitom - kaže za 'Blic' profesor dr Momčilo Grubač, predsednik Saveznog ustavnog suda.
Zabrinjava li vas odredba o preventivnom zadržavanju koja je za vreme vanrednog stanja >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << uneta u antimafijaški zakon?
- To je zaista čudna odredba koja ne postoji ni u jednom savremenom pravu, niti se može opravdati razlozima borbe protiv organizovanog kriminala.
Do sada je policija mogla da građanina, za koga pretpostavlja da raspolaže informacijama, pozove na informativni razgovor. Novom odredbom se takav građanin, odnosno potencijalni svedok, ne poziva, već smesta hapsi i zadržava u policiji do 24 sata, s mogućnošću da zadržavanje bude produženo i do 30 dana. Valja znati da se radi o građaninu koji nije osumnjičen i za koga može biti jasno da nema nikakve veze s krivičnim delom. On je samo mogući svedok koji bi svojom izjavom mogao da pomogne državnim organima i država ne sme prema njemu ovako da se odnosi.
Neke vaše kolege smatraju da je problematično što u zakonu piše da se privremeno zadržani građanin može bez njegovog pristanka saslušati u prisustvu advokata?
- Pitanje je u kom se svojstvu saslušava takvo lice. Svedok ne može da bude, jer nema još nikakvog sudskog postupka da bi dobilo taj status. Zato mislim da je postupak prikupljanja obeveštanja i saradnje policije i građana pogrešno i naopako postavljen. To je i veoma opasno i odredba o preventivnom zadržavanju je van evropskih i svetskih standarda.
Pod sumnju je stavljen i deo revidiranog antimafijaškog zakona koji policiji daje pravo da bez sudske odluke osumnjičenog zadrži i do 60 dana?
- To nije u skladu ni sa evropskim standardima ni s fundamentalnim principima krivičnog postupka. Opšte pravilo je da lice lišeno slobode zbog sumnje da je učinilo neko krivično delo mora odmah da bude izvedeno pred sudiju koji će odlučiti o pritvoru ili puštanju na slobodu. Evropski sud za ljudska prava u Strazburu protumačio je da to 'odmah' ne može trajati duže od četiri dana i to za slučajeve organizovanog kriminala. Zbog unošenja odredbe o policijskom zadržavanju od 60 dana, naša država će ubrzo doživeti kritike i imati problema sa organima međunarodne zajednice. Pošto smo u Savetu Evrope, svaki naš građanin koji prođe ovo iskustvo može da se obrati sudu u Strazburu.
Koliko je prihvatljivo objašnjenje da će sporne odredbe parlament preispitati za tri meseca?
- To nije velika uteha. Ako se kaže da će se odredbe 'preispitati', to znači da neće automatski izgubiti pravnu snagu, već da će i dalje ostati na snazi. Posebno zabrinjava što odredba, u kojoj je predviđeno preventivno hapšenje i zadržavanje potencijalnog svedoka, nije ni predviđena za preispitivanje.
Za vreme vanrednog stanja revidirani su ili doneti neki zakoni koji se direktno ne odnose na borbu protiv organizovanog kriminala. Da li je to bilo neophodno?
- Vanredno stanje je bilo nužno i dalo je velike rezultate u borbi protiv organizovanog kriminala. Istovremeno, ono je poslužilo za uklanjanje glavnog stuba prethodnog autoritarnog režima. Međutim, donošenjem propisa u vanrednom stanju, koji će važiti posle njegovog ukidanja, na neki način je učinjena greška na pravnom planu. Osnovno je pravilo da se to ne čini u vanrednom stanju, odnosno da se za to vreme ne donose propisi za budućnost. Jer, takvo zakonodavstvo se inficira euforijom i atmosferom vanrednog stanja.
Pored zakona koji se odnose na krivični postupak i organizaciju pravosudnih organa u ovoj atmosferi donet je i Zakon o načinu promene Ustava?
- Bojim se da će budući ustav, pa bio on i savršen, uvek ostati pod sumnjom zato što je postupak njegovog donošenja otvoren u vreme vanrednog stanja. Tužilaštvo kao servis Vlade Srbije
Promene u zakonima o javnom tužilaštvu i Visokom savetu pravosuđa za mnoge predstavljaju korak unazad?
- Tužilaštvo ne treba da ima ambiciju da bude nezavisno kao sud. Ali, ono mora biti samostalno u vršenju svoje funkcije. Poslednjim izmenama tužilaštvo je pretvoreno u servis, odnosno službu Vlade, a javni tužioci u vladine činovnike. Bojim se da se u takvim uslovima dovodi u pitanje princip samostalnosti ovog organa.
Izuzimanje izbora nosilaca tužilačkih funkcija iz kompetencije Visokog saveta pravosuđa loše je rešenje i za javno tužilaštvo i za afirmaciju ovog pravosudnog tela. Jer, Visoki savet pravosuđa je uveden da bi odlučivao o svim statusnim pitanjima ne samo sudija već i tužilaca, odnosno da bi obezbedio njihovu kompetentnost, nezavisnost i samostalnost. Česte izmene Zakona o VSP stvaraju konfuziju i štete afirmaciji ovog novog organa. On je uveden da bi pravosuđe zaista stalo na svoje noge, postalo demokratsko i izvuklo se ispod političkih uticaja i uticaja izvršne vlasti.
