Izvor: Southeast European Times, 02.Avg.2011, 01:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Problemi za žirante u BiH

Žiranti preuzimaju odgovornost u slučaju neplaćanja, a neki se pod pritiskom odlučuju na najgore.

01/08/2011

Ljiljana Kovačević za Southeast European times iz Banja Luke – 1.8.2011.

Stres, zategnuti odnosi sa prijateljima i porodicom, bankrot, pa čak i samoubistvo često su sudbina žiranata koji više ne mogu da izdrže teret plaćanja tuđih dugova.

Prema podacima Udruženja za zaštitu žiranata BiH, devetnaest žiranata izvršilo je >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << samoubistvo u poslednje tri godine.

„Žiranti su potpisali ugovornu obavezu da plaćaju ono što su drugi pozajmili ako dužnik nije u stanju da plati poveriocima, ali nemaju nikakvu institucionalnu zaštitu“, kaže za SETimes predsednik udruženja Jovica Cvjetković.

Cvjetković objašnjava da, u vreme ekonomske krize, mnogi žele da pomognu porodici, prijateljima i poznanicima da dobiju potrebni kredit, ali veliki broj biva prevaren od strane ljudi kojima su želeli da pomognu.

Prema podacima udruženja, u ovom trenutku ima 200.000 prevarenih žiranata, koji su obično žrtva prijatelja ili rođaka. U zemlji koja je u teškoj ekonomskoj krizi kao što je BiH, bilo koji žirant može da postane deo te grupe.

Problemi sa žirantima pojavili su se posle privatizacije bankarskog sektora 2002. i dolaskom stranih banki u BiH. Uskoro je usledila ekspanzija kredita i masovno zaduživanje građana, koje je nastavljeno sve do izbijanja svetske ekonomske krize 2008.

„Banke imaju važeće ugovore i mogu da prebace celokupan teret duga na žirante, koje tretiraju jednako kao dužnike. Banke žele da naplate dug što pre i znaju da se to može mnogo brže ostvariti time što će tužiti žirante, pre nego dužnike“, kaže za SETimes ekonomista Siniša Božić.

Božić tvrdi da je sistem postavljen tako da omogući dužnicima da dobiju kredite u više banaka i ustanova za davanje mikrokredita, čak i ako su prezaduženi.

„U početku, Centralna banka BiH nije imala Centralni registar dugova (CRD), pa su se ljudi zaduživali preko svojih mogućnosti, ali su neki dužnici ubrzo krenuli da varaju svoje žirante, koji nisu ni znali da je došlo do prezaduživanja“, kaže Božić.

Udruženje zahteva da se uvede sistemsko rešenje za problem žiranata, kako u entitetima, tako i na državnom nivou, kao i da se u tom cilju organizuje javna kampanja.

Prema Cvjetkovićevim rečima, cilj kampanje je da se edukuju žiranti, izdejstvuju izmene i dopune zakona koji uređuje tu oblast i kazne odgovorni za varanje žiranata.

Ministarstvo Republike Srpske je već pripremilo nacrt zakona koji ima za cilj da se zaštite žiranti.

Rukovodstvo udruženja se nada da će predložene izmene zakona, koje precizno navode obaveze i prava klijenata u njihovim ugovorima sa bankama, sprečiti mogućnost da neko postane žirant prezaduženom licu.

Međutim, Agencija za bankarstvo BiH tvrdi da je to pitanje već regulisano Zakonom o obligacionim odnosima i preporučuje prevarenim žirantima da potraže zaštitu na sudu.

Rukovodstvo agencije kaže da svako ko pristane da bude žirant automatski prihvata obavezu da bude glavni dužnik i da bi eventualne probleme koji se pojave trebalo da rešavaju sudovi.

Agencija kaže da je pokrenula nekoliko izmena kako bi se rešili sistemski nedostaci. Od januara više neće biti moguće odobravati nove kredite prezaduženim licima.

Problem ostaju već odobreni krediti velikom broju takvih osoba.

„Pošto je nerealno očekivati retroaktivne promene zakona kako bi se žiranti oslobodili svojih obaveza, najpraktičnije je napraviti institucionalni pritisak na banke u slučaju kašnjenja u plaćanju ili obustavi plaćanja duga. Naplata od žiranta bi trebalo da usledi tek kada su iscrpljene sve mogućnosti dužnika“, kaže Božić.

Nastavak na Southeast European Times...