Izvor: NoviMagazin.rs, 24.Nov.2014, 14:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Problemi sa učestalim mokrenjem
Jaka i iznenadna potreba za mokrenjem, učestali dnevni i noćni odlasci u toalet, nevoljni gubitak mokraće, znaci su koji ukazuju na sindrom hiperaktivne mokraćne bešike. Ovi simptomi su uznemirujući i iscrpljujući za bolesnika i u značajnoj meri narušavaju kvalitet života.
Oni obično postaju depresivni, napeti i ograničeni u socijalnom pogledu - ne idu nigde van kuće, planiraju šta će da obuku, brinu gde je toalet na nepoznatom mestu, imaju stalno strah od nevoljnog >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << gubitka mokraće.
U osnovi sindroma je nevoljna kontrakcija mišića mokraćne bešike, pre nego što se ona napuni do fiziološkog kapaciteta. Mokraćna bešika se puni sporo, brzinom od jednog do jednog i po mililitra u minuti, i za to vreme mišić mokraćne bešike treba da bude miran. Ukoliko se kontrahuje bez naše volje, javlja se iznenadna i nesavladiva želja za mokrenjem.
U Srbiji od sindroma prekomerno aktivne mokraćne bešike pati veliki broj žena i muškaraca, ali se usled nedovoljne zdravstvene prosvećenosti i stida, samo mali broj leči.
Posledica napetosti
Hiperaktivna mokraćna bešika može da bude i posledica napetosti. Anksioznost ili napetost može da uzrokuje refleksnu kontrakciju mišića pelvičnog poda i dovede do njegove preterane aktivnosti - kaže dr Đorđe Nale.
"Kao posledica mogu da se jave hiperaktivna mokraćna bešika, bolni seksualni odnosi i smanjenje seksualne želje."
"U ispitivanju ovih bolesnika obavezna je analiza urina, urinokultura, treba voditi trodnevni dnevnik mokrenja, popuniti upitnike za procenu težine simptoma i kvaliteta života, uraditi ehosonografski pregled urotrakta sa merenjem postmikcionog volumena rezidualnog urina", objašnjava docent dr Đorđe Nale, urolog Klinike za urologiju Kliničkog centra Srbije.
"Kod bolesnika koji ne reaguju na terapiju treba uraditi endoskopski pregled i urodinamska ispitivanja."
Hiperaktivna mokraćna bešika može da bude posledica neuroloških, uroloških ili prethodnih hirurških operacija u maloj karlici. Ipak, najčešće je nepoznatog uzroka. Veliki problem je činjenica da doprinosi nastanku i ponovnom javljanju urinarnih infekcija, jer visok intrabešični pritisak pogoduje razvoju urinarne infekcije.
"Lečenje ovog sindroma se započinje vežbama mišića pelvičnog poda, treningom bešike i upotrebom selektivnih antimuskarinskih lekova", ističe dr Nale. "Vežbe jačaju i redukuju mišiće u ponašanju tokom refleksnih procesa za vreme punjenja i pražnjenja mokraćne bešike. Antimuskarinski lekovi sprečavaju nevoljne kontrakcije jer se vezuju za receptore koji pokreću mehanizam nesavladive želje za mokrenjem. Na taj način smiruju iznenadne nevoljne kontrakcije mokraćne bešike."
.jpg)
