Izvor: Politika, 22.Jun.2010, 11:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Problemi Kosova kriminal, korupcija...
STRAZBUR – Izvestilac komiteta za politička pitanja Saveta Evrope (SE) Bjern fon Sidov predstaviće izveštaj o Kosovu u okviru drugog dana letnjeg zasedanja Parlamentarane skupštine Saveta Evrope (PSSE) u Strazburu.
Očekuje se da će poslanici na sednici posle debate usvojiti rezoluciju i preporuke koje je dao izvestilac, inače bivši ministar odbrane Švedske.
Izvestilac SE je u izveštaju o situaciji na Kosovu podvukao neutralnost Saveta Evrope u pogledu statusa KiM >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i istakao loše stanje u pokrajini posebno u domenu vladavine prava.
Fon Sidov je u izveštaju kao najveće probleme naveo položaj manjina, kršenje ljudskih prava, sudstvo, korupciju, trgovinu ljudima i diskriminaciju.
„Slabo poštovanje vladavine prava negativno utiče na svakodnevni život svih ljudi na Kosovu, bez obzira na to kojoj zajednici pripadaju”, istakao je Sidov.
Naglašavajući da je Savet Evrope zauzeo poziciju neutralnosti prema statusu Kosova, uz poštovanje Rezolucije SB UN 1244, on je u preporukama insistirao na ostvarivanju standarda demokratije, ljudskih prava i valadavine zakona.
„Cilj Saveta Evrope treba da bude podizanje standarda u domenu demokratije, ljudskih prava i vladavine zakona na Kosovu, kako bi svi stanovnici uživali prava koja zastupa SE nezavisno od statusa Kosova”, naveo je Sidov.
Ti standardi u mnogim oblastima nisu ispunjeni, ukazuje se u izveštaju.
On je istovremeno naveo da je, imajući u vidu de fakto autoritet kosovskih institucija,u cilju ostvarenja ciljeva SE potrebno održati radne kontakte sa kosovskim vlastima na svim nivoima.
„U svetlu nedostataka funkcionisanja demokratskih institucija, PSSE bi mogla da pokrene dijalog sa predstavnicima političkih snaga u Skupštini Kosova o pitanjima od zajedničkog značaja, uzimajući pri tom u obzir legitimne interese Srbije,” istakao je on.
Najveći problem Kosova je loša situacija u domenu vladavine prava.
„Ona nepovoljno utiče na politički sistem i poverenje građana u institucije i privatni sektor i koči ekonomski razvoj, jer strani i lokalni invesititori nisu spremni da ulože sredstva u tim okolnostima”, istakao je Sidov.
U izveštaju se podseća da je Euleks, na primer, podneo tužbu protiv minsitra saobraćaja Fatrmira Limaja i njegovog načelnika za nabavke Nedžata Krasnićijazbog pranja novca, organizovanog kriminala, zloupotrebe službene dužnosti i podmićivanja, a da je vršilac dužnosti tužioca Euleksa nedavno obelodanio da je još šest ministara pod istrgom za korupciju.
„S tim u vezi zabrinjavajuće je da je Hašim Tači doveo u pitanje delovanje Euleksa i nagovestio 'politički rat' između Kosova i međunarodnih institucija”, naveo je on.
Izvestilac podseća da, iako je prlikom jednostranog proglašenja nezavisnosti Skupština Kosova obećala da će ostavariti pun demokratski potencijal zemlje u domenu političke stabilnosti i uprave, još uvek „mnogo toga ostaje da se uradi kako bi Kosovo približilo evropskim standardima”.
Za demokratsko funckinisanje i politički legitimitet institucija, ukazuje izvestilac, neophodno je učešće svih zajednica ali obezbeđivanja učešća kosovskih Srba u poltičkom sistemu Kosova je još uvek veliki izazov.
On je posebno ukazao na problem korupcije, navodeći da je „ona na Kosovu toliko raširena da bi se mogla opisati kao endemska” i da je potreban veliki napor i snažna javna kampanja kako bi se obični ljudi naveli da prijave slučajeve korupcije i efikasno pravosuđe kako bi se ova pojava iskorenila.
Kada je reč o situaciji u kojoj žive manjine, izvestilac ponavlja konstataciju UN da je ukupna bezbednosna sitaucija na Kosovu „mirna ali krhka” na severu pokrajine napominjući međutim da „u sadašnjoj klimi kada zajednice na Kosovu žive odvojeno i ne veruju jedna drugoj, obični zločini ili incidenti čak i kada nisu etničcki motivisani mogu se pretvoriti u međuetničko nasilje”.
On ocenjuje da je „sve više kosovskih Srba južno od Ibra spremno da nađe neki „modus vivendi” sa kosovskim vlastima, pod uslovom da im je obezbeđena najveća moguća autonomija i najveće poštovanje standarda manjinskih prava”, ali da Srbi u enklavama i dalje imaju ozbiljne probleme poput nezaposlenosti, nepouzdanog sudstva, nedostatka dokumenata i diskriminacije
S druge strane situacija na severu je zategnuta, ocenio je Fon Sidov, navodeći da je razlog za to između ostalog zabrinutost zbog „strategije za sever” koju su pokrenule kosovske vlasti s kancelarijom međunarodnog civilnog predstvnika, koje Srbi vide kao pokušaj Prištine da uspostavi vlast na severu.
Ukazujući na značaj uspostavljanja interetničkog poverenja Fon Sidov ukazuje da su u tom procesu „posebno vazna pitanja poput zaštite verskog i kulturnog nasleđa, nestalih, identifikovanja ratnih zločinaca i politička rešenost da se nađu i kazne počinioci međuetničkih zločina.
U izveštaju se podseća da je sa Kosova 1999. izbeglo 235.000 Srba, Roma i pripadnika drugih manjinskih naroda,a 2004. još 4.200.
Tanjug
objavljeno: 22/06/2010
