Izvor: B92, 02.Jan.2009, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Problematičan povratak ilegalaca
Beograd -- U Srbiju je u proteklih godinu dana prisilno vraćeno oko 600 ilegalnih emigranata, dok je broj dobrovoljnih povratnika bio nekoliko puta veći, kažu nadležni.
"Ne postoje precizni podaci o broju povratnika koji su dobrovoljno došli u Srbiju, ali postoje procene da je taj broj nekoliko puta veći od onih koji prisilno dolaze. Čak je primećena tendencija da se broj dobrovoljnih povratnika povećava u odnosu na broj prisilno vraćenih", kaže u intervjuu agenciji Beta >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << koordinator Kancelarije za readmisiju Zoran Panjković.
On je naveo da se u 90 odsto slučajeva u zemlju vraćaju porodice, a u 10 odsto pojedinci. Trećina povratnika su deca.
Najviše povratnika, kako tvrdi, dolazi iz Nemačke - između 60 i 70 odsto i Švajcarske - od 20 do 25 odsto. To su uglavnom osobe sa nepotpunim osnovnim obrazovanjem ili osnovnim obrazovanjem, dok ostale čine građani sa srednjom školskom spremom.
Kada je reč o etničkoj strukturi, Panjković je naveo da među povratnicima najviše ima Roma - oko 67 odsto i Bošnjaka - oko 20 odsto. Prema njegovim rečima, preostali procenat čine Srbi, Aškalije, Egipćani, Albanci, Goranci i drugi.
Panjković je naveo da nisu istinite tvrdnje da u Evropi ima od 100.000 do 150.000 azilanata i ilegalnih migranata iz Srbije i ocenio da broj građana Srbije koji ilegalno boravi u evropskim zemljama iznosi nekoliko desetina hiljada.
Prema Panjkovićevim rečima, Sporazum o readmisiji predviđa godišnji prisilan povratak 1.000 ilegalnih emigranata i taj broj se neće povećavati.
Direktor Kancelarije za readmisiju kazao je da većina, odnosno oko 80 odsto povratnika dobro razume i govori srpski jezik, osim dece koja su rođena u inostranstvu ili odraslih koji srpski nisu govorili ni pre odlaska iz zemlje.
Većina po dolasku smestaj pronađe kod rodbine, dok ima i onih koji nemaju kud, kazao je on. "Najčešće su to osobe rođene u inostranstvu, živeli su tamo 20 do 30 godina, a nikad nisu stekli državljanski status", kaže on.
"Tamo su onda počinili neka prekršajna ili krivična dela, pa je ustanovljena njihova veza porekla za Srbijom i vraćaju ih", objasnio je Panjković.
Dodao je da se neretko prisilno u zemlju vraćaju porodice kojima se oduzima sav novac, pa u Srbiji praktično dolaze bez ičega.
"Ima slučajeva da im se ostavi 50 do 100 evra, ne više. Uglavnom dolaze bez ikakvih sredstava. Te osobe po dolasku na aerodrom nemaju smeštaj i ishranu i prisiljeni su da skitniče, lutaju i bave se kriminalom da bi preživeli", ukazao je Panjković.
"Srećom, broj takvih slučajeva još nije kritičan, odnosno bude ih tri do četiri godišnje. Ipak, to je veliki problem zbog kojeg imamo višestruke povratnike", dodao je on.
Panjković je kazao da posebno opredeljene pomoći za povratnike nema, već da oni jednokratnu pomoć dobijaju u Centru za socijali rad ili im pojedine nevladine organizacije pomažu tako što plaćaju takse za njihova dokumenta i izvode.
Readmisija, kako tvrdi, teče bez poteškoća. "Problem je reintegracija ili integracija poratnika", rekao je Panjković.
On je dodao da bi pomak u tom smislu trebalo da načini Strategija za za integraciju povratnika koju bi vlada trebalo da usvoji početkom godine.
"Ta strategija treba da posluži državnim organima da donesu akcione planove i isplaniraju sredstva, materijalne i kadrovske resurse kako bi učestvovali u integraciji povratnika", kazao je Panjković.
