Izvor: Politika, 20.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Problem sa srećnim krajem
Nije ništa neobično što naša javnost žarko želi da se naši spomenici kulture i prirodna dobra upišu na listu svetske kulturne i prirodne baštine. To znači da se nađu rame uz rame sa Luvrom i egipatskim piramidama.
Nacionalna komisija za saradnju sa Uneskom izabrana je po povratku Jugoslavije u krilo Uneska 2000. godine, sa mnom kao predsednikom. Zahvaljujući izuzetno verziranoj misiji naše zemlje pri Unesku, sa ambasadorom Dragoljubom Najmanom na čelu, uz posebno razumevanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << generalnog direktora Uneska Koičire Macure i uz ubedljivu dokumentaciju naših zavoda, ta komisija je uspela da se tokom njenog mandata upišu na listu svetske baštine ovi naši spomenici kulture: Visoki Dečani (2004), Gračanica, Bogorodica Ljeviška i Pećka patrijaršija (2006), a na listu "Pamćenja sveta": Arhiv Nikole Tesle (2003) i Miroslavljevo jevanđelje (2005). Sa manastirima Sopoćani (1979), Studenica (1986) i Gamzigradom, o čijem upisivanju se odlučuje ovih dana na Novom Zelandu, našao se impozantan broj naših spomenika na Uneskovoj listi, koliko nemaju ni neke veće države od Srbije.
Sva uzbuđenja oko upisa na Uneskovu listu mešavina su nepoznavanja procedure i terminoloških grešaka. Ne ulazeći u to ko je kriv za svaki element zbrke oko Petrovaradinske tvrđave, izložiću pravo stanje stvari, a tek na kraju, kao pozorišni čovek, saopštiću srećan kraj.
Da bi jedno kulturno dobro došlo na Preliminarnu listu koja se šalje Unesku u Pariz kao spisak kandidata za svetsku baštinu, predloženu listu mora da prihvati vlada te zemlje. Na nju mogu da dođu samo spomenici kulture koji se nalaze na spisku kulturne baštine te zemlje. Srbija svoje kulturno nasleđe svrstava ovako: pod brojem 1 one koji su od izuzetnog značaja, pod brojem 2 od velikog značaja i pod brojem 3 ostala kulturna dobra.
Svi spomenici kulture koji su na sednici naše Nacionalne komisije za Unesko kandidovani za Preliminarnu listu za Unesko već su pre nekoliko godina, odlukom tadašnje vlade, podvedeni pod prvu kategoriju kao spomenici "od izuzetnog značaja" (Beogradska tvrđava, Manasija, Caričin grad, Smederevska tvrđava, Rajačke pivnice, Viminacijum, Vinča i Medijana); samo je, ne znam iz kojih razloga, Petrovaradinska tvrđava podvedena pod kategoriju spomenika kulture "od velikog značaja". Kad se na sednici Komisije 23. maja 2007. raspravljalo o predlogu za Preliminarnu listu, prisutna članica Republičkog zavoda za zaštitu spomenika Srbije, koja važi kao poznavalac ove materije, rekla je da se za listu Uneska mogu kandidovati samo spomenici kulture "od izuzetnog značaja", a pomenuta tvrđava to nije. Pri tom je usmeno korišćena pogrešna terminologija. Spomenici svrstani pod brojem 1 nazivani su spomenicima "od svetskog", a pod brojem 2 "lokalnog karaktera", što je potpuno pogrešno. Tako su i u zapisnik sa sastanka ušli ovi neprecizni usmeni termini kao argument za odlaganje upisa Petrovaradinske tvrđave na Preliminarnu listu. Sirmijum, spomenik kulture, na predlog Slobodana Mašića, prihvaćen je da se uvrsti na Listu za Unesko, i svrstan je među spomenike od izuzetnog značaja, i to ne kao zamena za sa liste "skinute" Petrovaradinske tvrđave.
Stavljanjem na Preliminarnu listu, država garantuje da spomenik zavređuje da bude kandidat za svetsku baštinu. Država-članica ima pravo da svake godine za upis na Uneskovu listu kandiduje jedno kulturno i jedno prirodno dobro. Ovih dana pogrešno je interpretirano da je privremenim ukidanjem kandidature za Preliminarnu listu Petrovaradinska tvrđava lišena zaštite Uneska.
Kad spomenik kulture uđe na ekskluzivnu listu Uneskove svetske baštine, država se obavezuje da se o njemu u svakom smislu brine. Unesko ne preuzima materijalne obaveze niti organizuje zaštitu. Ali redovno šalje stručnjake da provere da li država čuva spomenik od svih varvarizama, urbanističkih, arhitektonskih, ambijentalnih, ekoloških... A i to nije malo! Ukoliko Unesko ustanovi da se država o tom spomeniku svetske baštine ne brine, skida ga sa liste, a ta zemlja godinama nema šanse da kandiduje neki spomenik sa svog područja.
Ima izuzetaka. Tragičnom geopolitičkom sudbinom, to su naši manastiri na Kosovu i Metohiji, o kojima Unesko ima obavezu da se posebno brine, i to kad ih proglasi za ugroženu svetsku baštinu, što je on i učinio za pomenute manastire. Unesko, koji nema svoju vojsku ni policiju, svojim autoritetom utiče da međunarodne snage štite te vredne objekte, što je do sada samo delimično uspelo. A da nema te obaveze, ko zna šta bi se desilo sa našim nasleđem na Kosovu.
A sad obećani dramatični obrt... Po tumačenju Dragoljuba Najmana, dugogodišnjeg pouzdanog "uneskovca", na Preliminarnoj listi za Unesko se mogu naći spomenici koje naša zemlja svrstava među one "od izuzetnog značaja", ali i one "od velikog značaja". Jer zna se da za spomenik koji Komisija kandiduje za Uneskovu listu predstoji još veoma stroga procedura koja obezbeđuje prolaznost samo onim objektima koji to i zaslužuju. A, naravno, da neće škoditi da se Petrovaradinska tvrđava pridruži prvoj kategoriji, što je Novi Sad već preduzeo.
Ostaje da postupimo u skladu sa ovom informacijom i da Komisija vrati Petrovaradinsku tvrđavu među kandidate za Preliminarnu listu. Rokovi nisu prošli. A koja će naša kulturna i prirodna baština biti kandidovana u narednom vučenju, odlučiće nova komisija koju će imenovati Vlada Srbije kad se obave obimne proceduralne radnje i političke konsultacije. Želim joj svaki uspeh! Teži posao u svom javnom životu nisam radio nego ovaj na čelu Nacionalne komisije. One koji vole da rade, ali i da zarade, obaveštavam da je funkcija počasna, a to kod nas znači da se samo radi, a honorara i plate nema.
teatrolog
[objavljeno: ]
