Izvor: Studio B, 18.Jun.2015, 08:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Problem migranata da rešava EU, ne Srbija
Humanitarne krize i problem migranata nije moguće rešiti podizanjem zidova, izjavila je danas potpredsednica Vlade Srbije Zorana Mihajlović i naglasila da je to pitanje za Evropsku uniju, a ne za Srbiju.
Komentarišući najavu Mađarske da će podići četiri metra visoku ogradu na granici sa Srbijom da bi sprečila priliv ilegalnih migranata, Mihajlović je naglasila da građani treba da znaju da to nije poruka, ni odnos prema Srbiji i da EU treba da rešsava to pitanje, a ne >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << Srbija, kao ni Mađarska.
Srbija je samo tranzitna zemlja preko koje azilanti žele da odu u neke druge zemlje EU, rekla je Mihajlović za RTS i poručila da Srbija neće podizati nikakve zidove.
Govoreći o saradnji sa zemljama u regionu, ona je istakla da je Srbija tokom prethodne godine pokazala koliko želi i koliko jeste faktor stabilnosti celog regiona.
I nedavne posete premijera Srbije Aleksandra Vučića Albaniji i BIH govore da mi jedino što želimo su dobri ne samo politički, već i ekonomski odnosi sa susedima, istakla je Mihajlović.
To su ozbiljna pitanja za srpsku Vladu i njima, kao i o Rezoluciji o Srebrenici ćemo razgovarati na sednici Vlade Srbije, dodala je Mihajlović.
Srbija je demokratska zemlja i ne zatvara granice
Srbija je demokratska zemlja u srcu Evrope i ne treba da zatvara svoje granice, izjavio je šef Visokog komesarijata UN za izbeglice u Srbiji Hans Fridrih Šoder.
Hans Fridrih Šoder je dodao da je UNHCR odlučan da pomogne vladi da uspostavi funkcionalan azilni sistem i spreman da pomogne Srbiji da odgovori na humanitarne potrebe izbeglica.
Šoder je u intervjuu za sutrašnju "Politiku" dodao da je, međutim, zaštita granica u interesu nacionalne bezbednosti.
"Važno je da, kada pređu granicu, izbeglice budu prihvaćene, registrovane i procesuirane", rekao je Šoder.
Prema njegovim rečima, "zatvaranje granica često nije fizički moguće učiniti, osim ukoliko namera nije da se podigne gvozdena zavesa i zatvore granice", što bi "moglo biti neljudski ako bi izbeglice tada krenule težim putevima".
S druge strane, istakao je Šoder, "zemlje EU ne mogu da zatvore svoje granice za izbeglice" i "to nije rešenje", a "dobro je što Srbija nema nameru da zatvara svoje granice prema Makedoniji".
"Izbeglice se ne mogu kažnjavati za nelegalni ulazak ili boravak u nekoj zemlji, jer to su ljudi koji beže kako bi spasli sopstveni život", kazao je šef UNHCR-a u Srbiji.
Ističući da građani Srbije pokazuju veliko razumevanje i tolerantni su prema tražiocima azila, kao i da nadležni pomažu izbeglicama, Šoder je rekao da je UNHCR odlučan da pomogne vladi da uspostavi funkcionalan azilni sistem i spreman da pomogne Srbiji da odgovori na humanitarne potrebe izbeglica.
Prema njegovim rečima, dnevno oko 200 izbeglica dolazi u Preševo i potrebna im je pomoć dok čekaju da budu registrovani.
Šoder je rekao da je Srbija za veliku većinu izbeglica zemlja tranzita.
Šef UNHCR-a u Srbiji je, uoči 20. juna - Svetskog dana izbeglica naveo da je čak 59,5 miliona ljudi u svetu prisilno raseljeno, i da broj izbeglica, interno raseljenih lica i tražilaca azila nikada za poslednjih deset godina nije bio tako visok.
Najviše izbeglica potiče iz Sirije i, prema podacima s kraja maja, čak 7,6 miliona interno raseljenih lica i 3,9 miliona izbeglih napustilo je tu zemlju, sledi Avganistan sa 2,6 miliona i Somalija sa 1,1 milion.
"Upravo izbeglice iz ovih zemalja najčešće i srećemo na ulicama, autobuskim stanicama, ili po parkovima u Srbiji", rekao je Šoder, dodajući da su ratovi i strah od progona najčešći uzroci raseljavanja.
