Izvor: Southeast European Times, 09.Mar.2011, 23:46   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Problem Turske sa PKK

Dok turska vlada očekuje junske izbore, stari rival povećava mogućnost obnavljanja napada.

09/03/2011

Alakbar Raufoglu za Southeast European Times -- 9.3.2011

Početkom prošle nedelje Kurdska radnička stranka (PKK) saopštila je da okončava jednostrano primirje, tri meseca pre nego što je prvobitno obećano, rekavši da vlada nije reagovala na njene zahteve.

Do sada se PKK držala sedam primirja. Poslednje je predstavljalo reakciju na reforme >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << koje je obećala vlada.

Erdoganova administracija najavila je „Demokratsko otvaranje“ 2009. godine, čiji je cilj da se prekine pat pozicija sa Kurdima i da se traži političko rešenje konflikta.

PKK je od 1984. vodila oružanu borbu za samoopredeljenje Kurda. Sukob je do sada odneo skoro 40.000 života.

Organizacija, koju Turska, SAD i EU smatraju terorističkom grupom, optužila je vladu premijera Redžepa Tajipa Erdogana za progon izabranih kurdskih poslanika i drugih zvaničnika, ignorisanje poziva na istraživanje tvrdnji o masovnim kurdskim grobnicama na jugoistoku zemlje, kao i za to što nije unapredila uslove života za njenog lidera Abdulaha Odžalana, koji se nalazi u zatvoru.

„Ti zahtevi nisu pošteni i neka su vrsta opravdanja PKK za korišćenje sile“, izjavio je predstavnik vlade za SETimes.

„Kurdski problemi u našoj zemlji nisu okončani, ali kao vladajuća stranka [Partija pravde i razvoja (AKP)] preduzimamo ozbiljne korake da ih zauvek rešimo“, rekao je član parlamenta iz AKP Kutbetin Arzu iz Dijarbakira. „Turska [je] prešla put od kada je Kurdima uskraćivano postojanje do priznavanja njihovog društva i jezika danas“.

Postoje desetine poslanika u parlamentu koji su poreklom Kurdi, rekao je Arzu, dodajući da su, s obzirom da PKK ne priznaje Kurde koji nisu članovi te organizacije, njena saopštenja netačna.

Kada su u pitanju naredni koraci vlade, rekao je Arzu, može se očekivati još sličnih postupaka. „Oni [PKK] se gube; mi nemamo nameru da više pravimo bilo kakve dogovore sa nezakonitom grupom“.

Međutim, ne slažu se svi sa tim. Član parlamenta Jusuf Zija Irbedž nedavno je napustio AKP i prešao je u opozicionu stranku krajnje desnice Stranku nacionalističke akcije (MHP), zbog vladine politike prema Kurdima.

„Ova politika nije vođena na pravi način od samog početka“, rekao je on za SETimes, dodajući da „obećanjima PKK o primirju ne može da se veruje dok se u potpunosti ne budu odrekli terora“.

„Nema šanse da razgovaramo sa teroristima“, rekao je on, komentarišući budući proces.

„PKK već dugo ima običaj da stvara klimu straha u regionu tokom predizbornog perioda“, kaže Sulejman Ozeren, direktor Međunarodnog centra za pitanja terorizma i transnacionalnog kriminala, sa sedištem u Ankari.

„Ni vlada ni bilo koja od turskih obaveštajnih jedinica nisu bile iznenađene kada je PKK saopštio svoju poslednju odluku“, izjavio je on za SETimes, dodajući da je posle toga njen lider Odžalan, koji se nalazi u zatvoru, produžio primirje do 21. marta.

„Oni [PKK] su shvatili da sa političkim zahtevima ne mogu daleko da stignu, tako da očekujem da će ponovo produžiti primirje“, kaže on.

Međutim, Nihat Ali Ozdžan, autor knjige „Kurdistanska radnička partija: Istorija, ideologija i metode“, smatra da sa okončanjem primirja PKK namerava da poveća političku polarizaciju, mobiliše svoju bazu i pojača socijalnu kontrolu nad svojoj etničkom zajednicom.

„Vrhunac u smislu nasilja verovatno će doći posle [junskih] izbora, jer će Turska ući u proces pravljenja novog ustava“, rekao je on za SETimes. „PKK vidi eskalaciju nivoa nasilja kao sredstvo u pregovorima u procesu izrade ustava u postizbornoj Turskoj“.

Nastavak na Southeast European Times...