Izvor: Večernje novosti, 19.Maj.2016, 14:48   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Prizren iznedrio nove bogoslove

Najpoznatiju duhovnu školu na Kosmetu završila prva posleratna generacija đaka. Vladika Teodosije: Gospod nije hteo da ovo mesto ostane pusto PREŽIVELI smo mnoge golgote i 1999. i 2004. godine, a ovo učilište ostalo je potpuno pusto kada su, spasavajući živote, Srbi napustili Prizren i Kosmet. Ipak, pre pet godina, sa jedanaest učenika obnovili smo rad ove škole i ove godine iznedrili prvu generaciju bogoslova. Taj prvi korak bio je najteži, ali nijednog trenutka >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << nismo bili u oskudici - kaže vladika Teodosije, vršilac dužnosti rektora prizrenske Bogoslovije, u čijim klupama sada boravi pedesetak učenika iz svih krajeva Kosmeta i centralne Srbije. U ovoj duhovnoj školi, koja je u svojoj 140 godina dugoj istoriji prekinula rad samo u periodu od 1999. do 2011. godine, predavači su bili patrijarsi Varnava, Pavle i Irinej. - Gospod nije hteo da ovo mesto ostane pusto - istakao je vladika Teodosije. - Posebno sam srećan što u proteklih pet godina ni učenici ni predavači ni jednog trenutka nisu bili u oskudici i što tokom tog perioda nije zabeležen ni jedan jedini incidet. Radost zbog učenja u ovoj najpoznatijoj duhovnoj školi u našoj zemlji ne skrivaju ni učenici, koji ove godine završavaju školovanje, ali ni oni koji će još nekoliko godina provesti učeći u kabinetima i učionicama obnovljenog kompleksa, koji je svom narodu zaveštao Sima Andrejević Igumanov.- Kada bi mi se ponovo pružila prilika, sigurno bih upisao istu školu, sa istim ljudima i istim profesorima i sve ovo ponovo prošao - priča bogoslov Nikola Rakićević (21).MALA MILICA DOLASKU bogoslova u prizrensku Bogosloviju, osim samih učenika i profesora, najviše se radovala mala Milica Đorđević, jedino srpsko dete u Prizrenu, koja sa majkom Evicom često provodi vreme na liturgijama u Crkvi svetog Đorđa. - Sa njima često igram odbojku ili neke druge sportove - kaže kroz osmeh Milica dok se njena majka nada povratku raseljenih Srba, kojih je sada u gradu jedva tridesetak. Njegov vršnjak Dušan Kapetanović iz Gračanice, jedan od najboljih učenika završne godine, smatra da je učenje u prizrenskoj Bogosloviji iskustvo vredno življenja koje izgrađuje čoveka. - Deo života sam utkao u ovu školu, u koju sam došao kada je još bila u ruševinama od posledica martovskog pogroma 2004. godine - priča Dušan, ponosan što je učio u školi u kojoj su predavači bili najpoznatiji srpski duhovnici. Da je čast pohađati školu u gradu u kojem je stolovao veliki srpski car Dušan, smatra i Žarko Perić (16) iz Klokota, učenik druge godine. - Ova škola je poznata među našim ljudima u čitavom svetu. Zato sam bio presrećan kada sam primljen u Bogosloviju i trudiću se da opravdam to poverenje - priča Žarko, koji je ponosan na svoje drugove iz centralne Srbije koji, kako ističe, nijednog trenutka nisu pokazali strah zbog toga što rade i žive u albanskom okruženju. ODLIČNI USLOVI OTAC Andrej, zamenik rektora prizrenske Bogoslovije, ističe da je obnova ove duhovne škole započela još 2006. godine u okviru sanacije porušenih crkava i manastira. - Mogu reći da je obnova Bogoslovije zapravo životno delo episkopa Teodosija - ističe otac Andrej i dodaje da je trenutno u školi 52 učenika i 12 profesora. - Obnovom zgrade Sime Igumanova, odnosno internata i rektorata, dobili smo savršene uslove za rad i učenika i profesora i mogu reći da su uslovi bolji nego što su ikada bili.

Nastavak na Večernje novosti...