Izvor: RTS, 18.Avg.2013, 10:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Priznavanje diploma na ispitu
Nostrifikacija diploma je dupliranje nekih stvari i trebalo bi imati više poverenja u ono što dolazi iz sveta, smatraju mnogi stručnjaci. Osim na sporost, u NALED-u ukazuju i na visoke troškove priznavanja diploma koji se kreću od 200 do 1.000 evra. U Ministarstvu prosvete ne osporavaju da problema ima, ali da nisu nerešivi.
Kada se posle studija vrate u Srbiju i požele da se zaposle, mladi se sreću sa gotovo nesavladivom administracijom. Traže se, recimo dokumenta koja >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << u mnogim zemljama ne postoje. A najveći problem i dalje je nostrifikacija diploma.
Aleksandra Mirić je u Nemačkoj završila političke nauke, što je po bolonjskom zakonu nivo mastera, a zatim i master studije u Atini. U Srbiju je došla na poziv nemačke kompanije, a kasnije je radila i za američku firmu. Te firme nisu tražile nostrifikaciju diploma. Ipak, prošla je proceduru njihovog vrednovanja.
"Kada sam 2008. nostrifikovala diplomu u Srbiji, priznat mi je samo bečelor, jer je to bio prelazak na bolonjski dokument. Trenutno tražim ponovo posao i razmišljam da li da se upuštam ponovo u avanturu nostrifikovanja diplome", kaže Aleksandra.
Mnogi smatraju da je nostrifikacija dupliranje nekih stvari i da bi trebalo imati više poverenja u ono što dolazi iz sveta.
"Ako se ponosimo time što smo na Šangajskoj listi, hajde da je usvojimo kao kriterijum za priznavanje diploma bez nostrifikacije, bar za tih 500 plus univerziteta koji se nalaze na toj listi", kaže profesor Jovan Filipović sa Fakulteta organizacionih nauka.
Osim na sporost, u NALED-u ukazuju i na visoke troškove priznavanja diploma koji se kreću od 200 do 1.000 evra. U susednoj Hrvatskoj taj trošak je neuporedivo manji, oko 55 evra.
"Priznavanja diploma je svakako potrebno ujednačiti, stvoriti jedan pravni okvir, uskladiti pravni okvir sa tim procedurama propisati da svi jednako postupaju i takođe smanjiti troškove", kaže Ivan Radak iz NALED-a.
U Ministarstvu prosvete ne osporavaju da problema ima, ali nisu nerešivi.
Radivoje Mitrović, državni sekretar kaže da je pokrenuta inicijativa da se postojeći zakon o univerzitetu promeni, odnosno da se zakon o visokom obrazovanju promeni u smislu da se praktično napravi jedan center pri Ministrarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja koji bi se bavio problemom priznavanja kvalifikacija u cilju zapošljavanja na način kako to radi većina zemalja Evrope.
Praksa pokazuje da je priznavanje diploma najveći problem, ali ne i jedini. Ukolike žele da se zaposle ili pokrenu sopstveni biznis, tek ih čekaju šalteri.
"Slede uobičajene birokratske procedure kao što je vađenje radne knjižice, sledi vađenje zdrvstvene knjižice, što koja zbog netačnog unosa podataka, može da budu prilično komplikovano", kaže Radak.
U NALEDU tvrde da sve podatke možemo da smestimo u čip na ličnoj krarti koji je nedovoljno iskorišćen i tasko bismo imali samo jednu plastiku da završavamo poslove.
