Izvor: Politika, 13.Jan.2014, 13:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Priznaj i pokaj se
Svi američki političari uhvaćeni u nekom skandalu mogu da uverljivo iznesu i veliku laž ako misle da ih ona spasava
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Amerika se ovih dana i zabavlja i zgražava zbog „Bridžgejta”: skandala sa zatvaranjem najprometnijeg mosta da bi se guverner države Nju Džerzi osvetio „malom Srbinu”, gradonačelniku grada čije je (hrvatsko) poreklo pogrešno procenjeno, dok je za spoljne posmatrače ovo još jedna >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << „pokazna vežba” iz ovdašnje tehnologije političkog preživljavanja.
Glavni lik ove farsične političke drame, guverner (nosilac izvršne vlasti u saveznoj državi, isto ono što je predsednik u američkoj uniji) Kris Kristi bori se za svoju političku budućnost, jer je pre skandala ciljao visoko: davane su mu velike šanse da stekne predsedničku nominaciju republikanaca u trci za nasledika Baraka Obame.
Bio je jedna od najbrže rastućih zvezda američke politike, na čijoj sceni nije dugo: prvi guvernerski mandat u Nju Džersiju, državi na istočnoj obali SAD, uklještenoj između Njujorka i Pensilvanije (9 miliona stanovnika) dobio je 2009, a reizabran je prošle godine. Po nekima je i najsposobniji političar posle Bila Klintona, koji je svoj uspon započeo kao guverner Arkanzasa.
Reputaciju su mu dali pragmatičnost i efikasnost u rešavanju problema, što je ubedljivo pokazao posle uragana „Sendi” koji je u Nju Džerziju bio naročito pustošan. Sem toga, birači te države koji mahom glasaju za demokrate, ukazali su mu poverenje kao republikancu.
Uspešan je uprkos tome što je prekomerno gojazan (to je „boljka” i trećine Amerikanaca), i uprkos tome što je prgav, što je pokazivao u nimalo nežnim duelima sa novinarima, predstavnicima sindikata i drugima koji su mu se suprotstavljali.
Kad je otkriveno da su blokadu mosta između grada Fort Lija i Menhetna organizovali njegovi saradnici, Kristi je primenio tehniku koju su dosad koristili svi američki političari uhvaćeni u nekom skandalu: priznaj i pokaj se.
U ovom slučaju nije priznao da je znao za ovu ujdurmu, ali je prihvatio da je za nju „objektivno odgovoran”. Nekoliko bliskih saradnika čija je umešanost dokumentovana njihovom imejl prepiskom bez oklevanja je „bacio s mosta” – ostali su bez posla – a njegova konferencija za štampu na kojoj je odgovorio čak na 94 pitanja bila je početak velike operacije „vađenja”.
Ispovedničko-pokajnički susreti sa novinarima ovde su česti: tako nešto je svojevremeno, uhvaćen u nedozvoljenim radnjama sa bucmastom stažistkinjom Monikom Levinski, priredio i Bil Klinton, pored koga je bila i supruga Hilari, valjda da pokaže kako muževljevo neverstvo nije tako strašno. A šta se dešavalo kad su sami, samo oni znaju.
Kristi, kao i svi drugi, oko sebe ima ekipu za tehnologiju koja je u službi političara širom sveta: „spinovanje”. To je ona vrsta tumačenja činjenica koja percepciju lika šefa u javnosti treba da oblikuje onako kako njemu odgovara.
„Političari su narcisi i u suštini glumci u toj ulozi”, kaže kolumnistkinja „Njujork tajmsa” Mjurien Doud. „Mogu ubedljivo da iznesu veliku laž ako veruju da im je ugrožena budućnost”.
Novinari tu laž prenesu, a često i progutaju. U tom kontekstu Doudova podseća na ono što je svojevremeno rekao Džodi Pauel, sekretar za štampu predsednika Kartera: kad bi nekim slučajem na tradiconalnu godišnju večeru novinara sa predsednikom došli Hitler i Eva Braun i malo se blesavili (kao što to obično rade predsednici) vašingtonska pera bi rekla: „Pa ovi nisu tako loši”.
---------------------------------------------------------------------------------------
„Njujork tajms” o Srbima i Hrvatima
Vašington – Najugledniji američki list, „Njujork tajms”, pišući o odjeku „Bridžgejta” u Srbiji i Hrvatskoj (zbog šovinističkih primedbi Kristijevih saradnika na račun gradonačelnika Marka Sokolića), daje i kratki pregled istorije Balkana – ali na poseban način.
„Preci Srba i Hrvata dele prostor Balkanskog poluostrva još od početka ere hrišćanstva. Prema Lori Silber, autorki knjige ’Jugoslavija: smrt jedne nacije’, sebe su počeli da smatraju stvarno odvojenim tek pošto se hrišćanska vera podelila na zapadnu i istočnu. Hrvati su prigrlili Katoličku crkvu i postali deo Austrougarskog carstva, dok su Srbi sledili istočno pravoslavlje i dopali pod vladavinu Osmanske imperije”, piše ovaj list.
„Posle Prvog svetskog rata su sa izvesnom nelagodom ujedinjeni u Kraljevinu Jugoslaviju, ali do Drugog svetskog rata ona je bila u građanskim nemirima. Kasnije, kada je došlo do kolapsa komunizma u Istočnoj Evropi, Jugoslavija je ponovo bila zahvaćana ratom. Srbi su kontrolisali armiju, ali su u područjima koje su kontrolisali Hrvati i oni bili predmet etničkog čišćenja”.
Ovaj kratki kurs balkanske istorije ne pominje dakle šta se između Srba i Hrvata dešavalo tokom Drugog svetskog rata. Ekonomisanje rečima, ili nešto drugo?
Milan Mišić
objavljeno: 13.01.2014.
