Izvor: Politika, 25.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prizivanje blagostanja u domu
Osim estetske funkcije, mozaik može da nosi i određenu simboličku poruku, da ukaže na religijsko ili filozofsko opredeljenje naručioca, na njegovo sujeverje, na prizivanje dobre sreće i zaštite od negativnih uticaja u domu. Notu impresivnosti i simbola prestiža i filozofsko-religioznog karaktera mozaici će zadržati u gotovo svim epohama
MOZAIK
Uprkos činjenici da je domaća, posebno beogradska, mozaička umetnička scena izuzetno bogata ne samo stvaraocima >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << već i njihovim delima, savremeni mozaik nije našao odgovarajuću primenu u granicama naše zemlje. Ne postoje specijalizovane radionice za izradu mozaika, niti firme koje bi se bavile njihovom prodajom. Osim crkve i sporadičnih privatnih primera, retki su i zainteresovani naručioci. Tako se bavljenje mozaikom ovde svodi na entuzijastički umetnički angažman, baziran, najprostije rečeno, na ljubavi prema ovoj umetnosti i ličnom zadovoljstvu.
Među umetnicima koji su se kod nas ozbiljnije posvećivali mozaiku jesu, od kraja četvrte decenije prošlog veka, Milo Milunović, a tokom druge polovine 20. veka Aleksandar Tomašević i Mladen Srbinović. Jedan od doajena srpske mozaičke scene jeste i Borislav Nježić, čija je izložba u toku u beogradskoj galeriji „Feniks” i čiji su mozaici izvedeni u hotelu Prag, u Knez Mihailovoj 10, nekadašnjem kafeu „Trozubac” u Beogradu, na banjalučkom aerodromu. U galeriji SKC na Novom Beogradu već treći put organizuje se bijenale mozaika koji je ove godine pod nazivom „Preplet od kamena i snova”okupio 38 umetnika svih generacija iz Srbije i Makedonije.
U Beogradu od 2001. godine deluje umetnička grupa „Ametist” čija posvećenost mozaiku podrazumeva ne samo produkciju umetničkih dela, već i ozbiljno proučavanje ove tehnike i njenu popularizaciju kroz izložbe, često upriličene na drevnim lokalitetima, kao i predavanja i učešće na međunarodnim skupovima mozaičara.
Olivera Gavrić-Pavić, jedan od osnivača „Ametista”, i njen kolega Petar Vujošević predstavnici su generacije koja je devedesetih godina diplomirala na Fakultetu likovnih umetnosti i započela bavljenje mozaikom. Oni kažu da je njihova odluka da se bave ovom umetnošću proizvod potrebe da realizuju svoje talente, jer to svakako nije posao od koga je moguće živeti.
Prekrivanje ulice
„Nas teše i svetski primeri, jer kada smo nedavno učestvovali na međunarodnom skupu mozaičara u Skoplju, inostrane kolege su pozdravile naš rad sa ogromnim simpatijama, upravo zato što znaju da dolazimo iz siromašne zemlje u kojoj se snalazimo štapom i kanapom. U inostranstvu postoje velike radionice za proizvodnju, firme koje se bave naručivanjem i prodajom mozaika, što kod nas nije slučaj. Naši muzeji ne otkupljuju mozaik, mada se, kada priređujemo izložbu, deo radova poklanja muzejima”, kaže Olivera Gavrić-Pavić.
Imućni građani na našim prostorima još ne pokazuju potrebu da dvorišta ili enterijere svojih luksuznih vila opremaju kompozicijama složenih kockica, mada je poznat slučaj ovdašnjeg bogataša koji je naručio mozaičko prekrivanje ulice koja vodi do njegove kuće. Umetnici koji izvode te radove često su žrtve najneukusnijeg potcenjivanja svog rada, jer su prinuđeni da pristaju na cenu nešto višu od one koja se plaća majstoru keramičaru!
Umetnici kažu da se danas na stovarištima mogu naći kamenčići sa svih kontinenata za izradu mozaika, a upotrebljava se i šljunak sa obala. Srednje dimenzije mozaika iznose 50x50 santimetara, a za izradu jednog metra kvadratnog potrebno je od jedne sedmice do mesec dana.
Ukus, bogatstvo, veština
U jednom od svojih predavanja posvećenih mozaiku, arheolog Gordana Jeremić govorila je da je mozaik oduvek bio skup proizvod, dostižan samo određenom privilegovanom krugu bogatih građana ili solventnijim zajednicama. Osnovna funkcija mozaika, od njegovih ranih pojava u grčkoj i helenističkoj kulturi, bila je da impresionira posetioca, da mu se gosti dive, možda i zavide, prepričavaju svojim prijateljima, beleže u hronikama, da se pokaže ukus i bogatstvo vlasnika, kao i veština angažovanog mozaičara. „Osim estetske funkcije, mozaik može da nosi i određenu simboličku poruku, da ukaže na religijsko ili filozofsko opredeljenje naručioca, na njegovo sujeverje, na prizivanje dobre sreće i zaštite od negativnih uticaja u domu. Notu impresivnosti i simbola prestiža i filozofsko-religioznog karaktera mozaici će zadržati u gotovo svim epohama”, reči su Gordane Jeremić.
Najstariji mozaici u boji od glinenih loptica pronađeni su u Vavilonu i potiču iz 4. veka p. n. e. U 5. veku p. n. e u Grčkoj su izrađivani mozaici od belih i crnih oblutaka. Mozaici u boji pojavljuju se u doba helenizma. Značajno izražajno sredstvo mozaici su bili u rimskoj umetnosti i to pre svega podni mozaici. Imali su značaja i u ranohrišćanskoj i u vizantijskoj umetnosti. Upotrebom zlatnih pločica mozaici su dobili novi karakter i pre svega se koriste za ukrašavanje tavanica i zidova.
„Tokom istorije mozaik je imao više epoha u kojima je doživljavao svoj vrhunac, a možda je najznačajnija bila epoha kasne antike Rimskog carstva između drugog i sedmog veka, kada je urađeno toliko mozaika, da kad bi se poređali jedan pored drugog dobila bi se površina omanje evropske zemlje”, kaže Petar Vujošević.
Lokaliteti u Srbiji na kojima su otkriveni poznati antički mozaici su Romulijana kod Zaječara, antički Naisus, Medijana, Justinijana prima kod Leskovca, Sirmijum, Glavnik kod Podujeva.
Najstariji mozaik na Balkanu pronađen je u centru Beograda na Kosančićevom vencu i potiče iz drugog veka nove ere. Pronađen je 1976. godine zahvaljujući arheološkim iskopavanjima koje je sprovela arheolog Gordana Cvetković-Tomašević (1928–2003), kada su zapravo iskopavani ostaci Narodne biblioteke srušene u bombardovanju 1941. godine.
-------------------------------------------------------------------------
Svetlost Vizantije Koste Bradića
Umetnik Kosta Bradić autor je mape od 30 mozaičkih skica osmišljenih za unutrašnjost hrama Svetog Save u Beogradu, objedinjenih pod nazivom „Svetlost Vizantije”. Uradio ih je podstaknut predlogom mitropolita Amfilohija 2003. godine.
Sledeći vizantijska načela, stvarajući po uzoru na carigradske mozaike i freske u srpskim srednjovekovnim manastirima, Kosta Bradić je poštovao ikonografska pravila u izboru tema, njihovom rasporedu i načinu likovnog predstavljanja sadržaja u zidnom slikarstvu pravoslavnog hrama, po kojima se tačno zna mesto za svaku scenu i figure svetitelja u određenoj zoni na zidovima crkve. Novina koju je umetnik primenio u slikanju figura svetitelja predstavlja zamenu crnih kontura njihovih silueta belim. Tako je Bradić, po oceni stručnjaka, postigao luminoznost i dinamičnost kompozicije.
„Uradio sam ove skice, bez obzira na to da li će biti izvedene. Freskama sam dao novi element, bele konture kao novu dimenziju svetlosti. Belina je spojila boje umesto da ih razdvaja, i izbacio sam sve senke. Gravira beline ulazi u fresku i daje joj autentičnost. Samo lik ostaje čist. Podsticaj za ovakav pristup dobio sam posmatrajući lik svetog ratnika sa jednog od mojih platna koji je naslikan pre 25 godina. Kada sam ga pre nekoliko godina ponovo pogledao, video sam da je ratnik oivičen belim linijama, i sad mogu da kažem da je taj motiv svetog ratnika preteča onoga što sam u ovim mozaičkim skicama nastojao da postignem”, kaže Kosta Bradić.
Marija Đorđević
[objavljeno: 26/04/2008.]
