Izvor: Politika, 09.Sep.2014, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Privremeno povremeni ljudi
Zašto ne postoji zakonska obaveza da sva preduzeća i ustanove na javno dostupnom mestu imaju podatke o oblicima zapošljavanja u njima
„Radim četiri godine neprekidno, puno radno vreme kod istog poslodavca, potpisujući ugovore o privremeno povremenim poslovima u vremenskom trajanju od tri do pet meseci. Za ove četiri godine rada nisam imala pravo na godišnji odmor, bolovanje, slobodan dan. Veći deo firme, tačnije 80 odsto, čine radnici na PP ugovorima, a ne primaju nas >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na određeno niti u stalni radni odnos.”
„Poštovani, radim u jednoj velikoj domaćoj kompaniji već tri i po godine preko ugovora o privremenim i povremenim poslovima. Za taj vremenski period potpisao sam deset ovakvih ugovora na različite vremenske periode od dva do šest meseci. Svaki sledeći ugovor počinje odmah nakon isteka prethodnog... Moj lični dohodak je duplo manji od kolega sa istim opisom posla ali sa ugovorom na neodređeno vreme”.
Kada je, pre oko mesec dana, donošen novi zakon o radu radnici koji rade preko PP ugovora nisu bili glavna tema. Glavne promene su se odnosile na računanje minulog rada i otpremnine – i jedno i drugo se sada određuje prema vremenu provedenom kod poslednjeg poslodavca. Gornji opisi radne situacije ljudi koji su zaposleni na PP ugovor uzeti su sa poznatog domaćeg sajta za zapošljavanje. Uslovi koje oni opisuju nisu bili u skladu ni sa prethodnim zakonom. Kako kažu na istom sajtu, zaposleni na ovaj način mogu raditi na poslovima koji traju najviše 120 radnih dana u godini (manje od polovine godine), a iz razgovora se može saznati da je i ostalo tačno: nema bolovanja, plaćenog godišnjeg, slobodnih dana ili dana za brigu o deci. A radite godinama.
Sve nam to govori da je slika koju imamo o radnim odnosima u Srbiji veoma mutna i nekompletna. Formalna i neformalna pravila se tu drastično razlikuju. Mi znamo da trenutno ima oko 1.700.000 zaposlenih, ali ne znamo njihov formalni status. Da li je tačno da u mnogim firmama veći deo „ljudskih resursa” čine zaposleni preko PP ugovora ili ugovora o delu, omladinskih zadruga i na slične načine, što su sve oblici zapošljavanja koji se ne smatraju radnim odnosom? Očigledno je da nam je u vreme veće fleksibilnosti rada, outsourcinga, rada na lizing i različitih agencija za zapošljavanje potrebna i drugačija vrsta statistike. A ne vidim ni zašto ne bi postojala zakonska obaveza da sva preduzeća i ustanove na javno dostupnom mestu imaju podatke o oblicima zapošljavanja u njima.
Ono što je na mene ostavilo najveći utisak je razlika u platama. Verovatno na potpuno legalan način, radnik koji je zaposlen preko PP ugovora može imati i do tri puta manju platu od radnika koji radi isti posao, ali je u radnom odnosu. Jedini njegov greh je u tome što je zaposlen u drugo vreme i po drugom sistemu. Taj drugi sistem je toliko drugačiji da je ova razlika sasvim neprimetna za društvo i o njoj niko ne govori. Tako smo došli u situaciju da dok pokušavamo da ispravimo nepravdu manjih zarada koju ostvaruju žene kada rade iste poslove kao i muškarci, potpuno izvan naše pažnje ostaje nepravda da žene i muškarci, koji su imali samo taj peh da su zaposleni kasnije, mogu da rade isti posao za tri puta manju platu, a da se to smatra sasvim normalnim.
Promene koje se trenutno izvode u sferi radnih odnosa navodno vode ka većem zapošljavanju i većoj „konkurentnosti” domaće privrede. Dopustimo da trenutno niko ne zna da li će tako i biti. Ali, da bismo uopšte mogli da pratimo da li fleksibilnost daje rezultate, moramo imati precizne statistike o novim oblicima rada. Šta ako je sve što ćemo od fleksibilnosti dobiti bude mogućnost da, postepeno, većina zaposlenih dođe u situaciju ljudi koje smo citirali na početku? Oni su sada privremeno-povremeni ljudi – s manjim platama, bez bolovanja, staža i odmora – dok smo mi možda u boljoj situaciji.
Ipak, ako ih budemo i dalje gurali pod tepih nužnih reformi, konkurentnosti i fleksibilnosti možda ćemo svi zajedno izgubiti mogućnost da bar povremeno i privremeno budemo ljudi.
Urednik sajta filozofijainfo.com
Vladimir Milutinović
objavljeno: 09.09.2014.
