Izvor: RTS, 17.Jun.2010, 21:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Privrednici o krizi
Najbogatiji privrednici Srbije predlažu državi mere izlaska iz krize. Više investicija, povoljniji krediti i stabilan kurs predlozi su za izlazak iz recesije.
Desetak dana nakon što je predsednik Srbije pozvao biznismene da deo bogastva podele sa društvom, najbogatiji su uzvratili pismom.
Predsedniku, premijeru i predsedniku Saveta narodne banke dostavili su spisak šta bi država trebalo da uradi da privreda lakše i brže izađe iz krize. Kažu, ako se sprovedu >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << njihovi predlozi, za nekoliko godina moguće je od Srbije napraviti uspešnu zemlju.
Objašnjenje da je čekanje podjednako opasno kao i pravljenje grešaka, čelni ljudi kluba Privrednik, Udruženja korporativnih direktora i Saveza ekonomista predloge za prevazilaženje krize dostavili su predsedniku, premijeru i predsedniku Saveta Narodne banke pre nedelju dana. Odgovor još nisu dobili.
"Ovaj naš dokument je upravo pružanje ideja i ruke ne pomirenja, pre zajedništva sa politikom i sa svim faktorima koji žele bolje ovom društvu", izjavio je Toplica Spasojević iz Udruženja korporativnih direktora.
Dragan Đuričin iz Saveza ekonomista Srbije kaže da "ono što je pre svega potrebno da država uradi kada je u pitanju privatni kapital jeste da stvori ambijent koji obezbeđuje preživljavanje privatnog kapitala".
Ekonomisti i privrednici kažu da je princip jake valute u slaboj privredi neodrživ, a da zbog neizvesnog kretanja kursa investitori ne žele da ulažu u Srbiju. Zato predlažu da cilj monetarne politike ne bude samo kontrola cena, već i smanjenje nezaposlenosti i stabilan kurs.
"Svaki sistem koji je predviv je interesantan, ne za nas već za sve investitore. Zamislite investtora koji dođe u Srbiju i neko mu preko noći poništi 7 odsto vrednosti", rekao je Branislav Grujić iz Kluba "Privrednik".
"Ova zemlja mora da ima stabilan, ne fiksan kurs, a osnova za usklađivanje treba da bude stopa inflacije", rekao je Đuričin iz Saveza ekonomista.
Privrednici kažu da su im potrebni i jeftiniji, pre svega dinarski krediti, i hitno formiranje Razvojne banke.
Državi predlažu da obezbedi više investicija u energetiku, telekomunikacije, poljoprivredu, prehrambenu industriju, infrastrukturu. Uz to, ako se potpuno liberalizuju ulovi poslovanjau zemlji, završi giljotina propisa a zakoni usklade sa evropskim, Srbija bi, kažu, za nekoliko godina mogla da postane uspešna zemlja.
