Izvor: Blic, 16.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Privredni patriotizam, opet
Nekako čim se pomene trgovina sa Slovenijom, probudi se patriotizam. Ako mi njima dozvoljavamo da zarađuju ovde, morali bi i oni da dozvole nama da zarađujemo tamo. Inače smo mi nasamareni. Stoga je potrebno da se srpska država založi kod slovenačke da srpski trgovci i investitori imaju iste uslove u Sloveniji koje slovenački imaju u Srbiji. To je i ekonomski opravdano, a i patriotska je politika.
Kao i u drugim raspravama o slobodnoj trgovini, potrebno je uočiti da se slovenačkim >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << trgovcima omogućuje da zarađuju u Srbiji zato što je to u interesu srpskih potrošača. Moglo bi da bude na njihovu štetu ako bi samo srpski trgovci ili samo slovenački trgovci mogli da prodaju u Srbiji. Isto važi i za Sloveniju: ako slovenački trgovci imaju monopol na to tržište, to je na štetu slovenačkih potrošača i privrede u celini.
Šta je, međutim, sa srpskim trgovcima? Ukoliko ne mogu da prodaju u Sloveniji, zar nisu na gubitku? Ukoliko tražnja za njihovom robom nije nekako specifična za Sloveniju, dakle, njihova se roba nigde drugde ne traži, tada slovenački protekcionizam, ukoliko ga ima, šteti samo njihovim potrošačima jer su srpskim trgovcima otvorena druga tržišta.
A to je, pre svega, tržište Evropske unije, čiji je Slovenija član. Ako je mali deo velikog tržišta nekako uspeo da se zatvori, potrebno je videti šta je sa tržištem cele Unije. Ako se misli da se nešto može patriotskom privrednom politikom postići sa Slovenijom, ima li taj privredni patriotizam smisla u odnosima sa čitavom Unijom? Ako nema, jer nije u interesu Srbije, onda koristi od patriotske privredne politike nema ni u odnosima sa Slovenijom. Ima koristi od sklapanja ugovor o slobodnoj trgovini sa Evropskom unijom, a zna se šta tome stoji na putu.
