Izvor: RTS, 07.Feb.2009, 14:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Privredni kriminal u Rusiji
Ruske vlasti nisu povele borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala u privredi. Iako je potpisnik specijalne Konvecije UN za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, Rusija ne primenjuje njene suštinske odredbe, istakao je ekonomski analitičar Vladimir Ovčinski.
Vlast u Rusiji nije iskoristila priliku da u periodu velike unutrašnje i spoljne finansijske krize povede odlučnu borbu sa sve raširenijom korupcijom i raznim drugim oblicima organizovanog kriminala >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << u domaćoj privredi, ocenio je ekonomski analitičar Vladimir Ovčinski.
Ovčinski je u moskovskom nedeljniku "Zavtra" objasnio, navodeći kao primer uspele akcije američkih vlasti u borbi protiv korupcije i zloupotrebe složbenog položaja, da se u svetu kao glavni instrumenti u borbi protiv finansijskih mahinacija i prevara koriste unutrašnje i međunarodne poternice za osmunječenima, zaplena i oduzimanje nezakonito stečene imovine, povratak ukradenog i novca nelagano izmeštenog u strane "of šor" zone ili u neke druge finansijske "sigurne luke".
Specijalna konvencija UN
Generalni sekretar svetske organizacije Ban Ki-mun podržao je takve akcije u posebnoj poslanici upućenoj svim članicama Ujedinjenih nacija, ukazuje Ovčinski i podseća na postojanje specijalne Konvecije UN za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala na međunarodnom nivou.
Rusija je potpisnik tog dokumenta, ali njegove suštinske odredbe ne primenjuje, a ne sprovodi ni vlastite zakonske propise u tom domenu, kaže Ovčinski.
Zamenik stalnog predstavnika Rusije u UN Ilja Rogačov je ranije izjavio da je vrednost kapitala koji je na nedozvoljen način iznet iz njegove zemlje u inostranstvo oko 200 milijardi dolara.
Finansijski specijalisti u Moskvi procenjuju, međutim, da je ta suma dva i po puta veća i da nije manja od pola biliona dolara.
U Rusiji 131.000 milionera
Rusija je, kako navodi Ovčinski, pozivajući se na podatke časopisa "Forbs", do početka finansijske krize imala oko 131.000 dolarskih milionera, među kojima i 110 super-bogataša, čija imovina se merila milijardama "zelenih novčanica".
Početkom 2008. godine samo je u Londonu 300.000 Rusa imalo nepokretnu imovinu, čija pojedinačna vrednost nije bila niža od milion funti sterlinga. Nisu slučajno britansku prestonicu, dobrano popunjenu "novim ruskim", nazvali, upotrebaljvajući mešovito britansko-rusku leksiku, Londongrad, kaže Ovčinski.
Ruski ekspert priznaje da bi bilo pogrešno zaključiti da je sva imovina "novih ruskih" kupljena u inostranstvu na osnovu "prljavog" i na nedozvoljen način stečenog novaca, ali to ne znači da luksuzni objekti van granice Rusije nije nabavljen kapitalom stečenim na lopovski i protivpravni način.
Računica prosečne zarade bolje plaćenih ruskih menadžera, pokazuje da ni sa dobrim primanjima u Rusiji nije moguće ostvariti dovoljnu uštedu da se u kratkom roku pribavi imovina milionske vrednosti, računato u dolarima, evrima ili bilo kojoj drugoj valuti.
Imajući u vidu stanje na tržištu nekretina, poslednjih godina se ruska "siva" ekonomija brzo razvijala i nije "uvođena" u statističke izveštaje i vladine računice.
Odliv privatnog kapitala
Podaci ruskih banaka pokazuju da je odliv privatnog kapitala prošle godine iz Rusije dostigao vrednost od 130 milijardi dolara.
Ovčinski navodi podatak da je u 2007. godini, zbog korupcije u domaćoj ekonomiji, utvrđena šteta od približno 5,63 milijarde rubalja, dok je zaplena imovine naložena od strane sudskih organa za jedva nešto više od deset odsto navedene sume.
Za razliku od razvijenih zemalja Zapada, a u poslednje vreme naročito SAD, gde su prošle godine, zbog finansijskih mahinacija, pohapšeni mnogi uticajni biznismeni, a među njima i Bernard Madof, tvorac piramidalne štedionice, sa nestalim kapitalom od 50 milijardi dolara, Rusija još uvek neozbiljno shvata taj zadatak i to je krunski dokaz duboke krize i poraza koji doživljava njen postojeći socijalno-ekonomski sistem, zaključuje Ovčinski.
