Izvor: Blic, 12.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prividno mladi
Nekada su svetom upravljali stariji ljudi. Plemenima su rukovodila veća staraca, za dolazak na važne državne funkcije, osim ako niste bili kralj koji je to postajao nasleđem, bilo je neophodno napuniti izvestan broj godina. Mudri starac koji svojim savetima rešava i najteže situacije je opšte mesto mnogih povesti, legendi i bajki. Godine i starost, seda brada, predstavljali su kvalitet same po sebi.
A onda se negde drugom polovinom XX stoleća sve počelo menjati. Istinska promena >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je verovatno nastala slavnih šezdesetih stasavanjem jedne nove generacije. Ako je nekim ranijim generacijama ideal bio da stignu do određenih godina i počnu da se oblače i, manje-više, ponašaju kao njihovi roditelji, generaciju šezdesetih najviše je užasavala pomisao da ikada mogu početi ličiti na svoje roditelje. Da na njih nikada, u bilo čemu, neće ličiti bila je neka vrsta ritualnog zaklinjanja.
Koliko su u tome uspeli, posebno je pitanje; verovatno je najdrastičniji primer onih koji su, kao studenti, vodili antiratne proteste da bi kasnije, kao sasvim odrasli i na važnim položajima, i sami vodili - ili makar odobravali - neke druge ratove. Ispostavilo se da svet nije tako lako menjati kao što su deca šezdesetih zamišljala.
Ali je nesumnjivo došlo do promene u vrednosnom sistemu: starost je izgubila na vrednosti i mladost, sa svim svojim osobinama, postala je ideal. Ona famozna rečenica - volim sve što vole mladi - ne spada više u repertoar glupavih omladinskih emisija i njihovih još glupljih voditelja. Postala je neka vrsta ideološkog programa.
Razna vremena - razni običaji, mogli bismo reći i time završiti čitavu priču, da nema jednog detalja. Mladost kao društveni ideal i obrazac ističe se u društvima koja su, statistički podaci su tu nemilosrdni, sve starija. Napredak medicine, veliko poboljšanje uslova života, s jedne, i drastičan pad nataliteta, s druge strane, doveli su do stanja u kojem su razvijena društva sve starija.
S druge strane, kada čovek uporedi godine u kojima je, recimo, Toni Bler završio svoju karijeru premijera s godinama u kojima su i te kako bili aktivni Čerčil ili De Gol (nećemo govoriti o diktatorima, makar vrlo uspešnim, poput J. B. Tita), onda vidi da su ovi drugi, u godinama Blerove penzije, bili i te kako aktivni. Ali Blerov naslednik Gordon Braun je pripadnik iste generacije, štaviše, dve godine je stariji od njega.
Ko će sutra zameniti današnje mladiće, buduće starce, kada dolazeće generacije budu sve malobrojnije. A ni ti starci neće ličiti na nekadašnje starce sa svim liftinzima, hormonalnim injekcijama i svim onim što će tehnologija ponuditi.
A sigurno je da će i voleti sve što vole mladi.
