Izvor: RTS, 28.Sep.2013, 19:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Privatno obezbeđenje u sivoj zoni
U privatnom bezbednosnom sektoru radi gotovo isti broj ljudi kao u vojsci i policiji zajedno. Veliki broj građanja ne veruje privatnom obezbeđenju i smatraju da od njih ima više štete nego koristi. Zakon koji će urediti tu oblast čeka se godinama, ipak, uskoro bi trebalo da se nađe pred poslanicima.
Oko 60 hiljada ljudi u zemlji, kako se procenjuje, radi u privatnom bezbednosnom sektoru, gotovo koliko u vojsci i policiji zajedno. Ipak, godinama se čeka na zakon koji će >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << urediti tu oblast. Očekuje se da poslanici uskoro raspravljaju o zakonima o privatnom obezbeđenju i detektivskoj delatnosti, koji su u skupštinskoj proceduri od maja meseca.
Kompanije koje se bave bezbednošću predstavile su se na beogradskom međunarodnom Sajmu bezbednosti objekata, infrastrukture, lica i poslovanja.
Privatnim kompanijama za obezbeđenje veruje samo četvrtina građana, pokazuju istraživanja. Gotovo polovina smatra da od njih ima više štete nego koristi.
Državni sekretar MUP-a Milorad Todorović rekao je da je najbitnije da se uvodi red u registraciju tih firmi i u licenciranju ljudi koji će se baviti tom delatnošću tj da se dođe do toga da to bude jedna visokoprofesionala delatnost.
Prema njegovim rečima, u ovom trenutku ne može da se garantuje koliko su obučeni pripadnici obezbeđenja.
Profesor Fakulteta bezbednosti Goran Mandić rekao je da nedostaje na prvom mestu zakon, a na drugom edukacija. "Sve konflikte koji mogu da nastanu u radu fizičko tehničkog obezbeđenja na prvom mestu treba rešavati komunikacijom", naveo je Mandić.
Prema podacima Udruženja za privatno obezbeđenje Privredne komore Srbije, u poređenju sa 34 evropske države, radnici u toj delatnosti u Srbiji najmanje su plaćeni.
Dragiša Jovanović iz Udruženja za privatno obezbeđenje PKS rekao je da je veliki problem kada radi u obezbeđenju neko ko "nema leba da jede", pa kako je rekao, to je na prvom mestu početak socijalnog dijalog u toj oblasti.
U Srbiji radi oko 180 detektivskih agencija čiji rad, takođe, niko ne kontroliše, a zakon bi tek trebalo da definiše.
Za samo stotinak evra na tržištu je dostupno penkalo sa ugrađenim uređajem za prisluškivanje i kamerom, a za 200 evra sat koji takođe ima kameru i uređaj za prisluškivanje najčešći kupci su detektivske agencije.
Sve su popularniji špijunski softveri za telefone i računare, koji su takođe dostupni za nešto više od 200 evra. Koriste se i za kontrolu maloletnika i sprečavanje odliva važnih informacija u velikim kompanijama.
"Imate kompletnu dži-pi-es lokaciju telefona, samim tim i osobe, imate listing poziva i sve što je slikala telefonom, imenik naravno i SMS i MMS poruka", kaže prodavac opreme za prisluškivanje Miloš Jovanović.
Dozvoljena je upotreba, ali ne i zloupotreba što bi uskoro trebalo da bude zakonski rešeno.
