Izvor: Politika, 06.Maj.2013, 13:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Privatni „policajci” s licencom MUP-a
Ovih dana se po treći put očekuje da nacrt zakona o fizičko-tehničkom obezbeđenju bude upućen Vladi Srbije na razmatranje
Državne bezbednosne službe i privatan sektor bezbednosti uskoro će morati intenzivno da sarađuju. Saradnja dva tabora, kako se to trenutno čini, propisana je nacrtom o fizičko-tehničkom obezbeđenju, koji bi ovih dana trebalo da bude upućen vladi na razmatranje. Đorđe Vučinić, predsednik Udruženja za privatno obezbeđenje Privredne komore >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Srbije i direktor kompanije „Sekjuritas”, kaže za „Politiku” da će osim teorijske razmene iskustava, državni i privatan sektor bezbednosti sarađivati i praktično.
– Tako će recimo, informacije koje MUP dobije kroz svoje linije (ne sve, već one koje misli da treba) podeliti sa privatnim sektorom i obrnuto. Neko će reći da će to biti samo vid kontrole. Nije stvar u tome, već da jedni drugima pomognemo da što bolje obavljamo posao. Na kraju, benefit od toga imaće građani, jer će im imovina, koja je jedina vrednost koju društvo ima, biti zaštićena. Ovo je praksa u celoj Evropi, a kod nas je potrebno da se krene od promene svesti – smatra Vučinić.
U prilog tome da je saradnja državnog i privatnog sektora bezbednosti neophodna, na nedavno održanom seminaru u Beogradu, govorio je Aleks Karmajkl, predsednik Konfederacije evropskih službi privatnog obezbeđenja. On je, kako je preneo Tanjug, kao primer naveo Nemačku, gde policija sarađuje sa privatnim obezbeđenjem, koje patrolira na određenim lokacijama. Privatno obezbeđenje u Diseldorfu je, kako je naveo Karmajkl, u poslednje tri do četiri godine policiji dostavilo više od 500 prijava o kriminalnom ponašanju, od kojih su neke kasnije dovele do hapšenja.
Takođe, Đorđe Vučinić kaže da je zabluda da se rad državnih službi bezbednosti i privatnog sektora prepliću.
– Rad državnih službi i radnika privatnog obezbeđenja, takozvanog portira, nisu stvari koje mogu da se prepliću. Ali je najprirodnije da postoji saradnja ova dva sektora, privatnog i državnog, koji u sadašnjoj situaciji predstavljaju dva tabora – ocenjuje Vučinić.
Posle deset godina, ovih dana se po treći put očekuje da nacrt zakona o fizičko-tehničkom obezbeđenju bude upućen Vladi Srbije na razmatranje, posle čega bi trebalo da uđe i u skupštinsku proceduru. Ovaj zakon bi konačno morao da zavede red u sektoru privatnog obezbeđenja, u kojem prema određenim procenama radi oko 50.000 ljudi i posluje između 300 i 500 kompanija i agencija različitih delatnosti. Tačan broj preduzeća u oblasti fizičkog obezbeđenja, transporta novca, odnosno instalacije i prodaje sistema tehničke zaštite, nije poznat zbog neodgovarajuće regulative. Tako da bi, za početak, nakon usvajanja ovog zakona, trebalo da bude poznato koliko firmi, ko se sve i na koji način bavi pružanjem ovih usluga.
Vučinić kaže da će poslovima privatnog obezbeđenja moći da se bavi samo onaj ko ima licencu MUP-a Srbije.
– Trenutno je situacija takva da imamo privatne firme, koje pružaju usluge obezbeđenje i sa druge strane, ostala privatna preduzeća i kompanije, koje imaju svoje zaposlene na poslovima obezbeđenja. Ove druge, zbog loše materijalne situacije svoje magacionere ili vozače šalju na kapiju da rade kao čuvari. Posle usvajanja ovog zakona, to više neće biti moguće. Nacrtom je prvi put predviđeno da MUP daje licence za bavljenje poslovima fizičko-tehničkog obezbeđenja. Tako da će osim firmi i radnici morati da imaju licencu, što podrazumeva i odgovarajuću obuku – kaže Vučinić.
Nacrtom je predviđeno da MUP u okviru svojih ovlašćenja propiše program, način obuke i testiranja. Takođe, posebna licenca izdavaće se za držanje, a posebna za nošenje oružja. Licenca je ograničena i produžavaće se uz lekarski pregled. Gornja starosna granica za dobijanje licence ne postoji.
Radnici privatnog obezbeđenja će, prema rečima Vučinića, imati elementarna ovlašćenja, kao i zaštitu za to što rade.
– U Srbiji se tradicionalno smatra da je radnik obezbeđenja kvazipolicajac. To nije ni evropska tendencija, niti je realno i u praksi ostvarivo. Recimo za razliku od policije, koja ima ovlašćenje da pretresa, radnici obezbeđenja će imati ovlašćenja da evidentiraju i pregledaju – objašnjava Vučinić.
Prema nekim procenama, polovina zaposlenih u firmama za privatno obezbeđenje, što je oko 25.000 ljudi, ima po komad oružja. Naš sagovornik kaže da je tendencija da oružja u privatnom sektoru bezbednosti bude što manje.
– Želimo da srušimo srpsku tradicionalnu priču da radnik obezbeđenja mora da ima pištolj. Broj komada oružja se smanjuje i u perspektivi,oružje će dugoročno ostati samo za obezbeđivanje objekata, koji su od posebnog značaja. I to je čista prevencija, jer se u praksi oružje ne primenjuje – tvrdi Vučinić.
Danijela Vukosavljević
objavljeno: 06.05.2013.
