Izvor: Politika, 07.Dec.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Privatni izvršitelji nisu uterivači dugova
Često se dešava da sudski izvršitelji ne mogu da obave svoj posao jer im policija ne pruža blagovremenu asistenciju
Kada je u pitanju Zakon o izvršnom postupku (ZIP), veliki problem, prema mišljenju Radomira Lazarevića, predsednika Višeg trgovinskog suda, predstavlja izvršenje pravosnažnih sudskih odluka. Prema njegovim rečima, najveći problem za 17 prvostepenih trgovinskih sudova i drugostepeni, Viši trgovinski sud predstavlja nedostatak kadrova.
Ukupno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u svim pomenutim sudovima postoji samo 38 izvršnih organa, odnosno sudskih izvršitelja. To je nedovoljno za „pokrivanje” cele teritorije Republike Srbije. Prema nacrtu izmena i dopuna Zakona o izvršnom postupu, na svakih 30.000 stanovnika trebalo bi da bude po jedan sudski izvršitelj. Samo u Beogradu, ako uzmemo u obzir da on ima dva miliona stanovnika, trebalo bi da bude oko 70 izvršitelja. Praktično, to znači dvostruko više nego što ih trenutno ima na teritoriji cele Srbije.
Šta se još pokazalo u praksi trgovinski sudova kao neka vrsta smetnji u sprovođenju ZIP-a? Sudski izvršitelj ne može sam da sprovede sudsku odluku, ukoliko mu se ne pruži adekvatna asistencija. Nažalost, često se dešava da sudski izvršitelji ne mogu da sprovedu izvršenje zato što im policija nije blagovremeno pružila asistenciju. Ranije, što je takođe problem, asistencije često nisu bile pružane s obzirom na to da je policija imala diskreciono pravo da odluči hoće li ih pružiti, navodi Lazarević.
Dodatni problem u izvršenju sudskih odluka, prema rečima našeg sagovornika, predstavlja i činjenica da sudski izvršitelji, zbog nedostatka osnovnih sredstava za rad, ne mogu da obiđu ceo teren. I onda se, prema Lazarevićevim rečima, izvršenja zakazuju jedanput, dva ili tri puta godišnje, što je s obzirom na broj predmeta nedovoljno.
Na pitanje da li će se uvođenjem privatnih izvršitelja ubrzati izvršenje, Lazarević odgovara:
– Treba videti praksu susednih zemalja. Takav sistem, koliko mi je poznato, dobro funkcioniše u Bugarskoj, ali ne i u Makedoniji. Koji su razlozi što u jednoj zemlji sistem funkcioniše a u drugoj ne, ne bih mogao da kažem, s obzirom na to da nemam konkretnih saznanja s tim u vezi. I zemlje bivše Jugoslavije imaju problema sa izvršenjem. Nismo mi ti koji odskačemo. Od nekih zemalja smo čak i bolji. Iz razgovora sa kolegama iz Bugarske, saznao sam da je i tamo bilo problema prilikom uvođenja privatnih izvršitelja. Ne treba sada dozvoliti da se privatni izvršitelji tretiraju kao uterivači dugova. Oni bi obavljali značajnu sudsku funkciju koju sada obavljaju sudski izvršitelji. Nijednu odluku, što je važno naglasiti, sudski izvršitelj ne može da donese sam. Iznad njih, naime, stoji izvršni sud. Znači, taj sud donosi rešenje o izvršenju i pravosnažnu odluku na izvršenje daje poveriocu koji ima dve mogućnosti: da izvršenje poveri sudskom ili privatnom izvršitelju – objašnjava Lazarević.
Rad trgovinskih sudova, kako prvostepenih tako i drugostepenog, predsednik Višeg trgovinskog suda, ocenjuje kao brz i efikasan. To je, naglašava, izuzetno važno i investitorima koji imaju nameru da ulažu u Srbiji.
– Američka agencija za međunarodnu ekonomsku saradnju USAID uložila je značajna sredstva u tehničko opremanjesvih trgovinskih sudova u Srbiji. U pitanju je čak 13,7 miliona dolara. Sigurno je da je USAID procenio da je od izuzetnog značaja za Srbiju da sudovi, u ovom tranzicionom periodu trgovinski sudovi, rade brzo i efikasno. Samom investitoru treba zaštita koja se ogleda baš u tome – navodi predsednik Višeg trgovinskog suda u Beogradu.
Prema mišljenju našeg sagovornika, postoje objektivne smetnje koje uzrokuju da se izvršenje ne sprovede. Nažalost, naglašava naš sagovornik, stav je Evrope da se krše ljudska prava ukoliko se sudska odluka ne izvrši u potpunosti.
– Izvršni sudija će, pored toga što će da donese rešenje o određivanju izvršenja, na kraju doneti još jedno, odnosno zaključak u kojem će biti navedeno da je izvršenje sprovedeno – završava Lazarević.
M. Derikonjić
[objavljeno: 08/12/2008]
.jpg)
