Izvor: Blic, 24.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Privatizacija lek za bolovanje
Foliranata i pacijenata koji traže lažna bolovanja mnogo je manje nego ranije, ali statistika i dalje beleži da je u Srbiji na svakih 100 radnika sedam konstantno na bolovanju, dok ih u Evropi ima četvoro. Bez obzira na statistiku, lekari koje smo anketirali se slažu da je zbog privatizacije i umanjenja zarade tokom bolovanja od 35 odsto sve više onih koji i bolesni rade.
Na bolovanje duže od 30 dana, u našoj zemlji godišnje ode oko 350.000 zaposlenih.
U Jablaničkom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << okrugu najmanje se odsustvuje sa posla i to samo 1,72 odsto od ukupnog broja zaposlenih. Najveća stopa bolovanja je u Zlatiborskom okrugu. Od ukupnog broja zaposlenih 18,27 odsto je na bolovanju.
Najčešće bolesti
U analizi medicinskih razloga za bolovanje duže od 30 dana, koja je urađena za sve filijale u Srbiji, najčešći razlozi su:
Bolesti krvotoka 12,7 odsto
Mišićno-koštane i bolesti zglobova 11,4 odsto
Duševni poremećaji i poremećaji ponašanja 10,8 odsto
Prelomi i iščašenja 9 odsto
Tumori 6 odsto
Održavanje trudnoće 5,5 odsto
Bolesti nervnog sistema 3,5 odsto
- U našoj zemlji postoji ukorenjeno mišljenje da je bolovanje socijalna, a ne zdravstvena kategorija. Zbog toga se bolovanje uzima kada počne sezona radova na njivama, kada su u pitanju privatni ili dopunski radovi ili rad na crno. Radnici koji rade u propalim firmama, takođe često odlaze na bolovanje kako bi im se isplatila naknada, jer u firmama ne dobijaju platu - objašnjava Vladan Ignjatović iz Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje.
Kako bi se smanjio broj zaposlenih koji koriste bolovanje i onda kada im ono stvarno nije potrebno, Upravni odbor Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje trebalo bi da do 30. aprila usvoji novi pravilnik. Prema njemu, sve bolesti će biti svrstane u 17 grupa i biće tačno određeno koliko se dana bolovanja za koju bolest može dobiti. Ako se pacijent ne izleči u predviđenom roku, komisija će razmatrati da li je potrebno produženje bolovanja.
- Postoji knjiga koja se zove „Međunarodna klasifikacija bolesti" koja se koristi svuda u svetu i po toj knjizi ćemo i mi grupisati bolesti. Cilj ovog akta je da se pomogne lekarima da imaju neki pravilnik kako da nekome otvore bolovanje - kaže Saša Perović, predsednik radne grupe za analizu privremene sprečenosti za rad Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje.
Uvođenje jasno definisanih standarda za upućivanje na bolovanje potpuna je novina kod nas. Lekari se slažu da određivanje dužine bolovanja na takav način nije moguć jer se dva pacijenta od iste bolesti ne oporavljaju za isto vreme. Svaki organizam različito reaguje i na bolest i na lekove.
- Postoje razne kategorizacije bolesti u svetu. Nisam upoznata sa odredbama tog pravilnika, ali se nadam da će se, posle njegovog usvajanja, lekarima ostaviti sloboda da procene koliko bi nekom trebalo vremena za oporavak - kaže Dragana Nalić, direktor Doma zdravlja Voždovac u Beogradu.
U RZZO kažu da novi pravilnik neće biti na štetu pacijenata, a lekarima će olakšati posao prilikom određivanja dužine odsustva bolesnika sa posla.
- Poenta je u tome da se neizlečeni radnici neće terati na posao. I po starom i po novom zakonu, radnik ide na komisiju ako mu je potrebno bolovanje duže od 30 dana. Razlog za produženje bolovanja može biti trojak - slab imunitet, neadekvatna terapija i nepridržavanje upustva lekara. Na osnovu pregleda i kompletne zdravstvene analize pacijenta moguće je produžiti bolovanje. Trenutno ne postoje jasni kriterijumi, ali ni po novim pravilima niko neće bolesnog čoveka vratiti na posao - kaže Saša Perović.
I dr Milena Jauković, sekretar Etičkog komiteta pri Srpskom lekarskom društvu, slaže se da je ovakav pravilnik razumljiv, „ali samo sa aspekta poslodavca".
- Od mene kao lekara niko ne može da očekuje da prekinem bolovanje po uputstvu Fonda ako vidim da je, recimo, neka bolest prolongirana. Pre donošenja bilo kakvih pravila o bolovanjima trebalo bi analizirati koliko smo mi bolesna nacija - kaže Jaukovićeva.
Ona napominje da je stopa odsustva sa posla u Srbiji velika, ali da na to utiču mnogi socioekonomski faktori.
- Mi smo vodeća zemlja u svetu po broju kardiovaskularnih oboljenja, a kada neko doživi infarkt, on mora da se leči. U našoj zemlji je sve više malignih oboljenja i nisu samo stari ugroženi. Sprovode se radikalne mere, a ne uzimaju se razni faktori u obzir - kaže dr Jauković. Ona dodaje da je trebalo da se, kao i u susednim zemljama, sačeka sa donošenjem ovog pravilnika.
- Zdravstvo je zaista skupo, lečenje još skuplje, ali život je najskuplji. Ako su lekari i sestre spremni da rade maltene za džabe, onda bi i država trebalo da uradi mnogo više za pacijente - kaže dr Milena Jauković.
Šta donosi tek usvojeni Zakon o zdravstvenom osiguranju
Pritisak na poslodavce i majke
Ubuduće, majke u Srbiji neće moći da zbog bolesnog deteta dobiju više od sedam, eventualno 15 dana, a biće onemogućeno i da radnici budu na bolovanju duže od šest meseci - posle toga sledi penzija ili skraćeno radno vreme i umanjena plata.
Budući da su dugovi srpskih firmi prema Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje zbog neuplaćivanih doprinosa, a ostvarenih bolovanja (17 milijardi dinara), zdravstvene vlasti su u novom zakonu za zdravstveno osiguranje odlučile da naprave značajne rezove i prilikom zaključivanja bolovanja. Tako se, na primer, ubuduće iz sredstava RZZO neće plaćati bolovanja radnicima firmi čiji poslodavci ne uplaćuju doprinose za zdravstveno osiguranje.
To je samo jedna od novina, a ono što će većinu stanovništva najviše da boli je to što će ubuduće procedura za ostvarivanje bolovanja biti rigoroznija.
Do sada smo, na primer, na neprekidnom bolovanju mogli da budemo 12 meseci i tek onda bismo išli pred komisiju o proceni invalidnosti, a ubuduće ćemo pred komisiju morati da idemo već posle šest meseci. Ukoliko komisija proceni da osoba može da radi, ona će biti vraćena na posao. U suprotnom, ići će u invalidsku penziju. Postoji čak i mogućnost da se vrati na posao i da radi skraćeno radno vreme, i to najmanje četiri sata dnevno. Sa skraćenim radnim vremenom može da se radi najduže tri meseca neprekidno ili sa prekidima u toku 12 meseci. Plata za vreme skraćenog rada srazmerna je vremenu provedenom na radu prema punom radnom vremenu.
Inače, zarada tokom bolovanja može biti ukinuta, ukoliko se zaključi da zaposleni tokom bolovanja obavlja neku drugu privrednu aktivnost ili se ne pridržava pravila koja ga vode ka izlečenju.
Ukoliko bolovanje traje do 30 dana, platu za radnika (tačnije 65 odsto zarade) obezbeđuje poslodavac, a ako bolovanje traje duže onda se zarada obezbeđuje iz sredstava RZZO. Punu platu su poslodavac ili RZZO dužni da obezbede za one koji imaju neku profesionalnu bolest ili su povredu dobili na poslu, kao i za one koji su sprečeni da rade zbog dobrovoljnog davanja organa i tkiva, izuzev dobrovoljnog davanja krvi.
Platu tokom bolovanja ubuduće, po novom zakonu o zdravstvenom osiguranju, neće dobijati osobe na izdržavanju kazne zatvora, osobe na obaveznom psihijatrijskom lečenju, kao i oni koji su na obaveznom lečenju od alkoholizma i narkomanije u zdravstvenoj ustanovi.
Ono što će verovatno najviše pogoditi srpske majke je da je skraćeno vreme bolovanja zbog bolesti dece, ali i ostalih članova porodice. Ako je u pitanju dete starije od sedam godina, majka ili otac će moći da dobiju najviše sedam dana bolovanja. U slučaju da je u pitanju osoba mlađa od sedam godina, ili starija, ali duševno i telesno ometena u razvoju, zaposleni može da dobije najviše 15 dana. Eventualno prvostepena komisija ovaj period može da produži za još toliko ili drugostepena komisija najduže na četiri meseca ako je u pitanju teška bolest deteta do 18 godina.
Novi Sad: Bolesni idu na posao
Višemesečnih bolovanja, koja su ne tako davno bila uobičajena pojava, sve je manje u Novom Sadu. Samo u poslednje tri godine, broj onih koji otvaraju duga bolovanja sveden je na petinu. Koliko će bolovanje trajati, kažu lekari, ne zavisi više samo od vrste bolesti već i od toga kako stoji firma u kojoj je radnik zaposlen. Ako je pacijent zaposlen kod privatnika, tražiće da ga lekar što pre vrati na posao.
Kraljevo: Ako ne radiš nema plate
Kraljevčani definitivno više ne boluju onoliko koliko su „bolovali" u vreme kada su velike firme propadale. Po rečima lekara opšte prakse u ZC Studenica u Kraljevu koji overavaju bolovanja praksa u većini privatnih preduzeća u Kraljevu da ako ne radiš, nema ni plate. Bio bolestan ili ne.
Niš: Iz propalih firmi najviše
-U proseku se mesečno javi nešto preko 2.000 građana koji žele bolovanje. Najčešće žele da nas zloupotrebe oni ljudi koji rade u propalim državnim firmama u kojima ne primaju platu. Njima se, navodno, isplati da uzmu bolovanje, a rade negde na crno kako bi zaradili za izdržavanje porodice - kaže Borivoje Milošević, direktor filijale RZZO u Nišu.M.S.
UŽice: Beg od loših poslodavaca
- Bolovanje sve više zahtevaju i hronični bolesnici zaposleni u malim firmama, koji ne mogu da izdrže tempo rada i nedefinisano radno vreme od deset do 12 sati na koje ih poslodavac primorava, a za koje ne dobijaju naknadu - kaže za „Blic" dr Verica Todorović, načelnik Medicine rada.
Palilula: Zloupotreba na periferiji veća
- Ne postoji pravilo niti sezonski karakter. Bolovanje uzimaju radnici, studenti... svi prema svojim potrebama, kaže Dušica Mladenović, načelnik opšte prakse u Domu zdravlja Palilula. Na periferiji zemljoradnici i zanatlije najčešće zloupotrebljavaju bolovanje. Malo njih kaže da je kriv posao, a ako krive državu, onda je to zbog socijalnog statusa (zato što moraju da rade na dve strane da bi izdržavali decu).
